Stabilni makroekonomski pokazatelji, pre svega u SAD-u, Kini i dalje popuštanje monetarne politike u Japanu doneli su nastavak rasta vecini vodecih svetskih indeksa. Pa je Dow Jones vec pocetkom marta preskocio rekordni nivo iz 2007. godine, da bi tokom meseca u više navrata dostizao nove najviše nivoe.

Takode su se rekordima približili i evropski indeksi; nemacki DAX i britanski FTSE, na 3,5% odnosno 4,5% od maksimalnih vrednosti iz 2007. godine, uprkos lošoj situaciji u evrozoni. Demokrate i republikanci nisu postigli dogovor o selektivnom smanjenju budžeta, pa je od 1. marta na snagu je stupilo automatsko rezanje izdataka, vredno 85 milijardi dolara. Medunarodni monetarni fond procenjuje da bi taj rez mogao smanjiti stopu rasta americke privrede u ovoj godini za 0,5% na 1,5%. To nije znacajnije uticalo na tržište jer je takav ishod bio ocekivan, pa je vec ugraden u cene hartija.

Dobri makro podaci uz FED-ovu podršku jeftinog novca glavni su faktori rasta indeksa. Druga procena pokazala je da je u posljednjem tromjesecju 2012. godine bruto domaci proizvod porastao, a ne pao za 0,1 posto. Institut za menadžere nabavke izneo je podatak o rastu aktivnosti u februaru po najvišoj stopi u godinu dana. U februaru je broj radnih mesta povecan za 236.000, znatno iznad ocekivanih 160.000, dok je stopa nezaposlenosti pala sa 7,9 na 7,7%, najniži nivo od decembra 2008. godine. Iz nedelje u nedelju je padao broj zahteva za pomoc nezaposlenima, što ukazuje na oporavak tržišta rada, dok je izveštaj o proizvodackim cenama pokazao da su inflacioni pritisci i dalje prigušeni. Narudžbe trajnih proizvoda skocile su za 5,7%, znatno više od ocekivanja. Na jacanje tržišta nekretnina, ali industrijske aktivnosti, ukazali su podaci da su cene porodicnih kuca u 20 najvecih americkih gradova porasle 8,1% na godišnjem nivou, što je njihov najveci rast u šest godina, dok je prodaja novih kuca u februaru pala u odnosu na januar, na godišnjem nivou je porasla za više od 12%.

Kineski makro podaci u proteklom mesecu ukazivali su na usporavanje privrednih aktivnosti. PMI indeks menadžera nabave pao je u februaru sa 50,4 na 50,1 bod, niže nego što se ocekivalo, aktivnost u uslužnom sektoru u februaru porasla je po najnižoj stopi u poslednjih pet meseci, manje nego što se ocekivalo. I u industrijskom je sektoru aktivnost splasnula. Izvoz Kine porastao je 21,8% u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, znatno više nego što se ocekivalo. Uvoz je pak pao za 15,2%, takode više nego što se ocekivalo.

Skok japanskog Nikkei indeksa na najviši nivo u 4,5 godine zahvaljuje se nadi investitora da ce vec pocetkom aprila centralna banka dodatno olabaviti monetarnu politiku. Takode su i makro podaci podržavali rast indeksa tokom meseca pa je druga procena japanskog BDP-a koja pokazala rast u posljednjem tromjesecju 2012. godine za 0,2% na godišnjoj nivou, a ne pad za 0,4%, kako je pokazala prva procena. To znaci izlazak iz kratke recesije koja je trajala dva tromesecja.

Privrede evrozone su dodatno oslabile u martu prema rezultatima londonskog Markita, a najviše brine usporavanje rasta aktivnosti u Nemackoj. Nezaposlenost u evrozoni je u februaru porasla na rekordnih 12%, ili na nešto iznad 19 miliona nezaposlenih. Najvece stope nezaposlenosti u februaru imale su Španija (26,3%), Portugalija (17,5%) i Grcka (26,4%), a najniže su Austrija (4,8%) i Nemacka (5,4%).

Tokom marta je kulminirala i Kiparska kriza, koja je nakon teških i maratonskih pregovora i uz dosta bure, napokon kompromisno rešena i predvida zatvaranje druge po velicini banke Laiki. Depoziti manji od 100.000 eura bice preneti iz te u Bank of Cyprus, dok bi depoziti iznad 100.000 eura, koji po zakonima EU-a nisu osigurani, bili zamrznuti i koristice se za rešavanje dugova. Za dobijanje pomoc od 10 milijardi eura, Kipar je morao dati svoj doprinos od 5,8 milijardi eura i uz uslov da smanji svoj veliki bankarski sektor, smanji budžet, sprovede reforme i privatizaciju državne imovine, a medunarodnu pomoc koristice za dokapitalizaciju zdravog dela bankarskog sektora i održavanje budžeta.

Slede makro podaci Srbije; prema konacnoj proceni Republickog zavoda za statistiku godišnja vrednost BDP-a, u stalnim cenama, u 2012. godini zabeležila je pad od 1,7%. Prema procenama analiticara za 2013. godinu ocekuje rast od 2,5%. Prvi kvartal 2012. godine završen je padom od 2,7%, drugi sa padom od 0,3%, treci sa padom od 2,1% i cetvrti sa padom od 2,0%. Stopa nezaposlenosti je medu najvišim u Evropi, po poslednjem istraživanju iz oktobra 2012. godine popravila se sa 25,5% na 22,4%.

Industrijska proizvodnja u februaru u odnosu na februar 2012. godine veca je za 13,1%, a u odnosu na prosek iz 2012. godine manja je za 6,0%. Rast je zabeležen kod 23 oblasti koje u strukturi ucestvuju sa 76%, a pad kod 6 oblasti koje u strukturi ucestvuju sa 24%. U periodu januar-februar 2013. godine u odnosu na isti period 2012. godine ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 7,5%. Promet u trgovini na malo u februaru u odnosu na februar 2012. godine veci je u tekucim cenama za 3,6%, a u stalnim cenama je manji za 7,3%, a u periodu januar – februar 2013. godine, u odnosu na isti period 2012. godine, veci je u tekucim cenama za 2,8%, a u stalnim cenama je manji za 8,3%.Posle 9 meseci rastuceg trenda inflacija je u februaru bila manja od januarske i iznosila je 12,4%. Trend rasta je poceo od maja 2012. godine kada je iznosila je 3,9%, nastavila da raste na 5,5% u junu, 6,1% u julu, 7,9% u avgustu, 10,3% u septembru, 12,9% u oktobru, 11,9 u novembru, u decembru 12,2% i u januaru 2013 bila je 12,8%. Po najavama guvernerke trend pada bi trebao da usledi od sredine 2013. godine, kao što se to desilo od aprila 2011. godine kada je inflacija sa tadašnjih 14,7% pala na 2,7% do aprila 2012. godine. Izvoz u periodu januar-februar 2013. godine veci je za 30,6% izražen u evrima, uvoz je veci za 4,4%, a deficit beleži smanjenje od 23,1% u odnosu na isti period prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 64,1% i vece je od pokrivenosti u istom periodu prošle godine od 51,2%. Dinar je u blagom padu i krece oko 111,7 dinara za evro.

Na Beogradskoj berzi tokom marta ostvaren je promet od 12,5 mil. eura i 10-ak procenata je niži od prošlomesecnog. Ucešce stranih investitora je takode smanjeno u odnosu na prošli mesec i iznosilo je 57,2%. U trgovini i dalje dominiraju akcije NIS-a (NIIS), Soja proteina (SJPT), Aerodroma Nikola Tesla (AERO), AIK banke (AIKB) na koje otpada skoro 80% prometa. Indeks najlikvidnijih akcija BELEX15 u martu beleži rast od 1,35 %, na 577,90 poena, što je vec 6-ti mesec zaredom. Indeks BELEXline raste 2,74% na 1.085,29 poena, nakon februarskog pada.

Na regionalnim tržištima (zemlje EX YU) indeksi i u martu beleže drasticne razlike, dok snažan rast beleži zagrebacki indeks CROBEX sa 3,22%, ostali padaju, pa tako sarajevski SASX-10 pada 1,68%, ljubljanski SBITOP pada 4,83%, skopski MBI10 završava padom od 3,97% i podgoricki MONEX20 koji pada 3,07%.

Vodeci svetski indeksI (koje ovde pratimo) osim, kineskog SSE indeksa koji pada 5,45% ostali beleže rast. Pa je tako americki DIJA indeks porastao 3,73%, britanski FTSE sa rastom od 0,80%, francuski CAC sa rastom 0,23%, nemacki DAX sa rastom od 0,695 i japanski NIKKEI sa nastavkom snažnog rasta od 7,25%.

Preuzmite kompletan izveštaj u PDF formatu.