Pretraga hartija
 

Moj AC Broker
Korisničko ime:

Lozinka:

 

AC vesti
Želite da primate AC Broker vesti na mail? Unesite Vašu email adresu:
Beogradska berza: vesti, izveštaji, analize
Arhiva / april 2007
Nadzorni odbor: Novi tender za RTB
Datum: 27. 04. 2007 15:54 - Pošalji na mail

Beograd, 27. april 2007 - Nadzorni odbor Vlade Srbije za restrukturiranje i privatizaciju RTB Bor ocenio je da bi trebalo raspisati novi tender za RTB.

"Imajući u vidu značaj preduzeća za privredu Srbije Nadzorni odbor smatra da je za RTB najbolje da se raspiše novi tender i da bi to trebalo da uradi nova vlada Srbije", navodi se u saopštenju Odbora.

Nakon analize propisa, Zakona o privatizaciji i ugovora je konstatovano da nema mogućnosti pregovaranja sa drugoplasiranim učesnikom na tenderu za RTB, pa je Nadzorni odbor ocenio da je zbog zaštite interesa zaposlenih, RTB-a i države najcelishodnije nastaviti sa restrukturiranjem preduzeća.

Ugovor o prodaji RTB-a rumunskoj kompaniji Kuprom za 400 miliona dolara raskinut zbog toga što nije dostavila bankarsku garanciju za plaćanje, što je u skladu sa Zakonom o privatizaciji.

Kuprom ugovor o kupovini RTB-a potpisao 5. marta kao pobednik tendera raspisanog u jesen 2006. godine, dok je za drugoplasiranog ponuđača proglašen konzorcijum kiparske kompanije Ist point i londonskog fonda ORN.

(B92)

Uspela IV emisija Agrobanke
Datum: 26. 04. 2007 10:26 - Pošalji na mail

Beograd, 26. april 2007 – Kako je saopšteno iz centrale Agrobanke (AGBN), pravo preče kupovine akcija iz IV emisije koje je završeno juče iskorišćeno je skoro 72 odsto.

Po ceni od 32.000 dinara, uplaćeno je 143.750 akcija od ukupne emisije od 200.000 akcija što se može smatrati izuzetnim odzivom investitora s obzirom da država nije iskoristila pravo preče kupovine. Ostatak emisije biće ponuđen svim investitorima po ceni od 35.000 dinara a poslednji dan za prodaju ovih akcija je 4. maj. Juče je jedna akcija Agrobanke završila trgovanje na Beogradskoj berzi na ceni od 41.682 dinara.

(AC Broker)

Ruski milijarder kupuje 30 posto Strabaga
Datum: 25. 04. 2007 17:00 - Pošalji na mail

Zagreb, Beč, 25. april 2007 - Ruski milijarder Oleg Deripaska preuzet će 30 posto udjela u austrijskoj građevinskoj tvrtki Strabag i time povećati njezin kapital za 1,05 milijardi eura, priopćeno je u bečkom sjedištu Strabaga.

Takav će razvoj događaja vjerojatno u posljednjem trenu odgoditi za jesen početnu ponudu Strabagovih dionica na burzi koja je bila planirana za prvu polovicu svibnja, izvijestili su austrijski mediji.

Ruski ulagač bit će strateški, a ne financijski partner austrijske kompanije, inače šeste po veličini građevinske tvrtke u Europi. Većinski paket dionica od 50 posto plus jedna dionica trenutačno je u vlasništvu obitelji vlasnika Petera Haselsteinera, dok je ostatak u vlasništvu Raiffeisen grupe. Ulaganje Deripaske u Strabag iznenadilo je većinu analitičara, ali i banke angažirane u početnoj ponudi dionica te kompanije na burzi.

(www.business.hr)

Raskinut ugovor o prodaji RTB-a Kupromu
Datum: 25. 04. 2007 12:18 - Pošalji na mail

Beograd, 25. april 2007 - Agencija za privatizaciju Srbije raskinula je u sredu ugovor o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor" rumunskoj kompaniji "Kuprom" (Cuprom) pošto ni u dodatnom roku nije dobila garanciju za plaćanje.

Kako se navodi u saopštenju, Agencija će od "Kuproma" naplatiti garanciju u iznosu od tri miliona dolara.

Ugovor o prodaji RTB-a "Kupromu" za 400 miliona dolara potpisan je 5. marta ove godine.

(Beta)

Kuprom ponovo propustio rok za RTB
Datum: 25. 04. 2007 09:02 - Pošalji na mail

Beograd, 25. april 2007 - Rumunski Kuprom nije dostavio bankarske garancije za kupovinu RTB-a Bor, traži tri meseca.

Nekoliko sati do ponoći, kada ističe rok za dostavljanje bankarske garancije za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, rumunski Kuprom je saopštio da je rok od tri dana koji mu je dat kratak za rešavanje nastalih problema.

Kuprom u saopštenju ponavlja optužbe na račun Samostalnog sindikata RTB-a i lokalnih vlasti u Boru, koji su prozvani da su na razne načine sprečavali uspešan završetak procesa privatizacije RTB-a.

"Nijedan razuman investitor ne može smatrati period od tri radna dana, koji ističe večeras, kao valjan odgovor na situacije koje su materijalno nepovoljno uticale na okolnosti predočene svim učesnicima na dan potpisivanja ugovora", navodi se u saopštenju Kuproma.

Ta firma je optužila sindikat da je bojkotovao pregovore o kolektivnom ugovoru i proces popisa imovine i u više navrata prekršio tajnost podataka, na šta su se obavezali svi učesnici u procesu. Kuprom je podsetio i da je lokalna vlast bila jedan od inicijatora uličnih demonstracija protiv Kuproma.

Kako se navodi u saopštenju, u međuvremenu je došlo i do značajnih neslaganja između stvarne imovine u vlasništvu kompanija iz grupe RTB-a Bor i liste imovine nuđene na prodaju putem tendera.

Ta firma je navela kao primer da je deo opreme koja se koristi pri dobijanju bakra i čija je vrednost veća od šest miliona dolara, iz njima nepoznatih razloga izostavljena sa liste imovine koja je stajala u dokumentaciji.

Kuprom je procenio da je za najbolje rešenje za RTB Bor u pregovorima s vladom potrebno još tri meseca.

Ministar privrede Predrag Bubalo izjavio je ranije danas da će u slučaju raskida ugovora o kupovini RTB-a s Kupromom verovatno biti raspisan novi tender.

On je za B92 rekao da odluku o tome neće doneti Ministratsvo privrede, već takvu odluku treba da pripremi Agencija za privatizaciju, a da će je doneti stručni tim koji se bavi pitanjem Bora i dodao da neće biti dodatnog roka za Kuprom.

U Agenciji za privatizaciju, međutim, Beti je rečeno da će, zbog nejasnoća u Zakonu o privatizaciji, o sudbini RTB-a odlučivati Ministarstvo privrede.

(B92, Tanjug)

Lucenko: Ne treba ulagati u Srbiju
Datum: 24. 04. 2007 16:57 - Pošalji na mail

Beograd, 24. april 2007 - Dmitri Lucenko kaže da je Putnik hteo da kupi u skladu sa zakonom, ali da se ispostavilo da zakoni ne važe za samu državu.

Ruski biznismen Dmitri Lucenko, čija je ponuda za kupovinu Putnika propala nakon odluke Akcijskog fonda da akcije proda na berzi, izjavio je da više nikome ne bi preporučio da investira u Srbiju i da će tražiti odštetu. On je podneo zahtev da se kiparskoj kompaniji Aciona privremeno zabrani raspolaganje akcijama i imovinom beogradskog turističkog preduzeća Putnik.

Na konferenciji za novinare u Beogradu Lucenkov pravni zastupnik Miroslav Boras kazao je da je zatražena zabrana od 30 dana kako bi se Lucenku omogućilo da pripremi tužbu zbog nepravilonsti u prodaji većinskog paketa akcija "Putnika". Njegovi pravni zastupnici navode da iza kiparske firme Asiona, koja je kupila Putnik ne stoji ruska kompanija Metropol već srpski biznismeni iz vremena Miloševića, kao što je Milan Beko. Obajšnjenje Akcijskog fonda, naglasio je Boras, da je to urađeno zbog maksimalizacije profita, ne stoji pošto je ukupna Lucenkova ponuda sa investicijama premašivala 90 miliona evra, a Putnik je prodat Acioni za oko 40 miliona evra.

Boras je ocenio da je učinjena "teška prevara" u režiji države, pošto Akcijski fond nije obavestio Lucenka o svojoj nameri, a Acioni koja je odustala od objavlivanja konačne ponude za Putnik je omogućeno da odblokira novac namenjen za taj posao i njime kupi akcije na Beogradskoj berzi.

Lucenko navodi da je dosta izgubio, jer je njegov novac bio zadržan u banci u Srbiji, i da je pri tom platio više od 100 hiljada evra za učešće na tenderu.

„Da me je neko pitao u četvrtak da li vredi ulagati u Srbiju, ja bih rekao da, jer je to država gde se primenjuju zakoni, danas bih odgovorio drugačije, ne treba ulagati ili bar treba razmisliti nekoliko puta", kaže on.

Na konferenciji za novinare Dmitrija Lucenka bili su i predstavnici ruske građevinske kompanije Miraks koji su takođe izjavili da će odložiti ulaganja u Srbiju, zbog lošeg iskustva koje je Lucenko imao. Predstavnik kompanije Miraks Večeslav Librak kazao je da je ta kompanija nameravala da investira oko milijardu dolara u različite projekte u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, ali da je zbog čudnih dogadjaja oko Putnika "zakočila" ta planove.

Domaći analitičari smatraju da je odluka Akcijskog fonda da proda akcije na berzi dan nakon što je Lucenko objavio svoju ponudu, u najmanju ruku nekorektna.

"Ja mislim da je ova operacija očigledno dogovorena i da je cena dogovorena između tog kupca koji je realizovao, jer je on bio jedini koji se pojavio na berzi", kazala je Ruža Ćirković, novinarka nedeljnika NIN gostujući u Kažiprstu B92.

Akcijski fond je objavio da je akcije izneo na berzu, jer je cena akcije bila 6 hiljada dinara, što je za 500 dinara više nego što je Lucenko ponudio. Na taj način je oko 75 odsto akcija Putnika kupila Asiona sa Kipra, koja je zvanično u vlasništo ruske kompanije Metropol.

(B92, Beta)

Danas otvaranje ponuda za BIP
Datum: 24. 04. 2007 16:51 - Pošalji na mail

Beograd, 24. april 2007 - Tenderska komisija za privatizaciju BIP-a počela je danas prvu sednicu na kojoj će otvoriti ponude koje su dostavljene na tender.

Rok za dostavljanje ponuda za kupovinu Beogradske industrije piva (BIP) istekao je 21. aprila, ali predstavnici Agencije nisu mogli da kažu koliko je ponuda dostavljeno.

Agencija za privatizaciju objavila je krajem janura tender za prodaju 51,9 odsto kapitala BIP-a koji je trebalo da bude zaključen 30. marta, ali je rok produžen na zahtev kandidovanih kupaca.

Prema ranijim navodima medija, dokumentaciju za učešće na tenderu otkupilo je petnaestak kompanija, među kojima su i slovenačka pivara Laško i partneri Merkatora - braća Rodić, preko Pivare MB.

Gostujući u emisiji Kažiprst B92 predsednik Udruženja za povraćaj imovine Bogdan Veljković, čija je porodica pre 1945. godine posedovala i 42 odsto kapitala tada Vajfertove pivare, osporio je udeo države u toj pivari.

(B92, Beta)

Akcije Privredne banke Pančevo na berzi od četvrtka
Datum: 24. 04. 2007 10:55 - Pošalji na mail

Beograd, 24. april 2007 - Prvo berzansko trgovanje akcijama Privredne banke "Pančevo" zakazano je za četvrtak, 26. april, po početnoj ceni od 15.631 dinar za jednu akciju, objavila je Beogradska berza.

Kako se navodi na sajtu Berze, u vanberzansko trgovanje po metodu preovlađuće cene biće uključeno ukupno 242.021 akcija.

Većinski paket od 92,98 odsto akcija je u vlasništvu Vlade Srbije, koja preko Beogradske banke u stečaju poseduje još 2,99 odsto akcija.

Privredna banka iz Pančeva u 2006. godini je, prema podacima iz prospekta, ostvarila dobit od skoro 1,3 milijardi dinara, što je 12 puta više nego godinu dana ranije.

(Beta)

Danubius izlazi na berzu
Datum: 24. 04. 2007 08:21 - Pošalji na mail

Beograd, 24. april 2007 - Novosadski Danubius pojaviće se od 7. maja na slobodnom vanberzanskom tržištu objavljeno je na internet stranicama Beogradske berze. Unos prodajnih i kupovnih naloga biće omogućen počev od 25. aprila.

Sedamdeset odsto kapitala Danubiusa kupila je beogradska Delta na aukciji u Agenciji za privatizaciju za cenu od 10,75 miliona evra početkom prošle godine. Konzorcijum MK Komerca i Fidelinke (FIDL) bio je jedini takmac beogradskoj kompaniji ali je odustao na nižoj ceni.

(AC Broker)

Sve više novca u hrvatskim investicijskim fondovima
Datum: 23. 04. 2007 16:57 - Pošalji na mail

Zagreb, 23. april 2007 - Krajem ožujka u otvorenim investicijskim fondovima bilo je 22,2 milijarde kuna, čak 14,4 posto više nego krajem veljače, odnosno 41,4 posto više nego krajem 2006. godine. Najveći fondovi su fondovi banaka, a najisplativiji je bio HPB-ov Alpha fond s privatnom ponudom. Vezane vijestiRekordni prinosi investicijskih fondova s privatnom ponudom.

Gleda li se po danima u ožujku, svaki radni dan uplaćeno je prosječno 138 milijuna kuna u otvorene investicijske fondove. Najveći fondovi u ožujku bili su mješoviti fondovi, i to PBZ Global sa 2,16 milijardi kuna, Raiffeisen Balanced sa 2,11 milijardi kuna i ZB Global sa 2,04 milijarde kuna imovine. Iste banke vode i u dioničkim fondovima - PBZ Equity imao je 1,85, ZB Aktiv 1,78, a Raiffeisen Central Europe 1,59 milijardi kuna imovine.

Obveznički fondovi su zbog svojeg trenutačno malog prinosa i dalje bili znatno manje privlačni, tako da su ožujak završili s puno manje imovine, a četiri vodeće banke u tom području (RBA, Zagrebačka, Privredna i Erste) imaju od 201 do 127 milijuna kuna imovine po fondu. Već smo pisali o otvorenim investicijskim fondovima s privatnom ponudom. Riječ je o fondovima namijenjenim imućnijim ulagateljima koji imaju minimalno 750 tisuća kuna gotovine i 750 tisuća kuna imovine (koju ne ulažu već treba spriječiti njihov bankrot za slučaj neuspješnosti fonda) i čiji udjel također polako raste. HPB Alpha, koji je u prvom tromjesečju ove godine imao impresivan rast, u ožujku je porastao 20 posto, čime je i dalje koji korak ispred fondova s javnom ponudom. Iako su zbog nejasne regulative i poslovne politike nekih fondova s privatnom ponudom podaci o njihovu poslovanju tajni, iz dostupnih podataka na internetu lako je izračunati i njihove prinose. Na primjer Raiffeisenov RF 105 koji upravlja s 68 milijuna kuna imovine u ožujku je porastao 4,86 posto, a Aureusov Private Fond 13,15 posto, čime ne odskaču od "običnih" fondova s javnom ponudom u koje ulaže većina građana, koji su u nekim slučajevima također ostvarili dvoznamenkast prinos u ožujku.

Direktno ulaganje u dionice najisplativije je, ali i najriskantnije. Zanimljivo je da su rijetki fondovi koji uspijevaju pratiti ili nadmašiti rast Crobexa, po čemu bi se dalo zaključiti da neupućeni investitor može zaraditi ulaganjem u dionice koje čine Crobex jednako kao ulaganjem u dobar fond, a upućeni i znatno više. Crobex je u ožujku porastao 11,6 posto.

Nakon kratkog pada na burzama od prije nekoliko dana u nekim medijima mogla su se čuti mišljenja nekih analitičara kako će uslijediti još koja korekcija. S tom konstatacijom slaže se većina analitičara, samo je teško procijeniti kad će doći do trenutka kad će precijenjenost dionica izazvati početak pada i što će biti pokretač.

(www.business.hr)

Gračanac: Insinuacije o Putniku
Datum: 23. 04. 2007 15:02 - Pošalji na mail

Beograd, 23. april 2007 - Akcijski fond se ponašao tržišno prilikom prodaje Putnika, saopštio Direktor Akcijskog fonda Srbije Aleksandar Gračanac.

On kaže da se Fond ponašao prema pravilima poslovanja Beogradske berze i da su neprofesionalne i nestručne insinuacije da je država neopravdano spustila cenu akcija Putnika.

Akcijski fond Srbije rukovodio se, u skladu sa zakonom, principom maksimizacije prihoda budžeta Srbije i promptno je reagovao na tržište akcija i pratio kretanje ponude i tražnje akcija Putnika na berzi 20. aprila od 10 do 12 časova iz minuta u minut, ističe Graćanac.

On takođe ističe da je prema pravilima poslovanja Beogradske berze zona fluktuacije bila od četiri hiljade do 7.200 dinara, odnosno naloge kupovine i prodaje bilo je moguće ispostaviti u ovom rasponu.

Ostvareni prihod od prodaje akcija Putnika na berzi 20. aprila po ceni od šest hiljada dinara po akciji za 9,01 odsto je viši u odnosu na konačnu cenu iz postupka ponude za preuzimanje od 5.500 dinara po akciji.

”U budžet će se sliti 38,4 miliona evra, što je za 3,2 miliona evra više od prihoda od prodaje akcija prihvatom ponude za preuzimanje”, ističe direktor Akcijskog fonda.

On kaže da se u medijima špekulisalo sa ostavkom-smenom direktora Akcijskog fonda, što znači da nema ovlašćenog lica za potpisivanje naloga za prodaju. "To je očigledno da je postojala namera da se u postupku preuzimanja izvrši pritisak na Akcijski fond – državu kao akcionara", ocenjuje Gračanac.

Reagujući na navode medija da je Akcijski fond Srbije onemogućavao ponuđača Dmitri Lutsenka da kupuje akcije na berzi, Gračanac je rekao da "javnost treba da bude informisana da da su savetnici ponuđača morali ga upoznaju o zakonskim odredbama o preuzimanju akcionarskih društava, odnosno da u statusu ponuđača ne može sticati akcije na drugi način".

"Vlasnici akcija imaju pravo da samostalno odluče kada će ponuditi akcije i pod kojim uslovima", ističe se u saopštenju direktora Akcijskog fonda Srbije Aleksandra Gračanca.

(FoNet, B92)

Aciona potvrdila da je kupila Putnik
Datum: 23. 04. 2007 12:39 - Pošalji na mail

Beograd, 23. april 2007 - Kiparska firma Aciona, u vlasništvu moskovske kompanije "Metropol", potvrdila je u ponedeljak da je kupila oko 75 odsto akcija turističkog preduzeća "Putnik" na Beogradskoj berzi.

Kako se navodi u saopštenju, "Aciona" je prethodno povukla ponudu za preuzimanje i odlučila se za kupovinu akcija "Putnika" u redovnom berzanskom trgovanju zbog nepravilnosti u konkurentskoj ponudi za preuzimanje koju je objavio ruski biznismen Dmitrij Lucenko.

"Aciona" je većinski paket akcija "Putnika" platila oko 3,4 milijarde dinara (40 miliona evra), a akcije su kupovane po ceni od 6.000 dinara, što je za 500 dinara više od Lucenka koji je ponudio i investicioni program od 30 miliona dinara i isplatu dugova preduzeća.

Trgovanje akcijama "Putnika" na berzi obavljeno je u vreme dok je trajala ponuda za preuzimanje akcija tog preduzeća koju je dao Lucenko.

U saopštenju "Acione" se ističe da je kupovina "Putnika" obavljena u otvorenoj tržišnoj utakmici na legalan način.

Lucenkovi zastupnici su najavili tužbu protiv predstavnika državnih organa jer su, kako su naveli, omogućili da se akcije "Putnika" prodaju na berzi dok traje njegova ponuda, čime je on, prema zakonu, sprečen da učestvuje u nadmetanju za kupovinu tog preduzeća.

(Beta)

Aukcija za akcije Carnexa 24. aprila
Datum: 23. 04. 2007 10:44 - Pošalji na mail

Beograd, 23. april 2007 - Državni paket od 40,86 odsto akcija Industrije mesa "Karneks" (Carnex) biće ponuđen na Beogradskoj berzi 24. aprila.

Na aukciji po metodu minimalne cene biće ponuđene 507.672 akcije u vlasništvu Akcijskog fonda i 159.264 akcije u posedu Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, navodi se na sajtu Beogradske berze.

Ukoliko se na prvom trgovanju ne utvrdi aukcijska cena, navodi Beogradska berza, akcije "Karneksa" će se od narednog dana prodavati po metodu preovlađujuće cene.

Na Beogradsku berzu će biti uključeno ukupno 1.632.306 akcija "Karneksa", a početna cena u daljem trgovanju biće cena utvrđena na aukciji.

Nominalna vrednost jedne akcije "Karneksa" je 1.000 dinara, a knjigovodstvena vrednost je 1.909 dinara, na osnovu čega je ukupna vrednost preduzeća procenjena na oko 39 miliona evra.

Ukoliko na aukciji ne bude zaiteresovanih kupaca, Akcijski fond će moći da podnese zahtev za održavanje nove aukcije do 3. maja ove godine, navodi Beogradska berza.

Većinski paket od 51,3 odsto akcija Industrije mesa "Karneks" iz Vrbasa prodat je u novembru 2006. godine, prema navodima poslovodstva, kompaniji "Ašmor investment menadžment" iz Londona.

Kompanija "Ašmor", koja se bavi rukovođenjem investicionim fondovima preuzela je većinski paket od kompanije "Midland risorsis holding", koja je u avgusta 2003. godine postala vlasnik Karneksa kupovinom akcija malih akcionara, za 14,5 miliona evra.

(Beta, B92)

Upisana nova emisija Metals banke
Datum: 20. 04. 2007 18:20 - Pošalji na mail

Beograd, 20. april 2007 - Nova emisija akcija Metals banke (MTBN) koja je završena 11. aprila danas je i zvanično upisana u Centralni registar hartija od vrednosti.

Emisija obima 55.000 akcija u celosti je uspela što je treća uspešna dokapitalizacija ove banke u poslednjih deset meseci. Polovinu emisije su imali pravo da upišu postojeći akcionari dok je za ostatak emisije koji je bio u slobodnoj prodaji vladala velika tražnja te je preplaćen oko 17 puta.

(AC Broker)

Nove akcije na kontinuiranom tržištu
Datum: 20. 04. 2007 18:19 - Pošalji na mail

Beograd, 20. april 2007 - Na kraju nedelje Beogradska berza je donela odluku o promeni metoda trgovanja akcijama izdavaoca Navip a.d. Zemun (NAVP), Politika a.d. Beograd (PLTK) i Agrobačka a.d. Bačka Topola (AGBC) kojima će se od ponedeljka trgovati metodom kontinuiranog trgovanja.

Nasuprot njima akcijama Panonske banke (PABA) i zrenjaninskog Mlekoprodukta (MLKP) kojima se do sada trgovalo metodom kontinuiranog trgovanja, biće trgovano metodom preovlađujuće cene.

(AC Broker)

Hotel "Prag" na aukciji 14. juna
Datum: 20. 04. 2007 14:52 - Pošalji na mail

Beograd, 20. april 2007 - Beogradski hotel "Prag" naći će se na aukciji 14. juna, a početna cena biće 127,6 miliona dinara. Na prodaju se nudi 70 odsto društvenog kapitala, čija je ukupno procenjena vrednost 531,74 miliona dinara ili oko 6,53 miliona evra, navedeno je u javnom pozivu, objavljenom u današnjoj "Politici".

Poslovni prihodi hotela "Prag" u 2006. godini iznosili su 82,13 miliona dinara (oko 976.517 evra), a rashodi 80,05 miliona dinara. Minimum predviđenih investicija koje će morati da uloži novi vlasnik u hotel u ulici Kraljice Natalije je 16,4 miliona dinara. Zbog svoje arhitekture, karakteristične za periode gradnje, evidentiran je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Ima 45 jednokrevetnih soba, 17 soba s francuskim ležajem, 45 dvokrevetnih, četiri trokrevetne i pet apartmana. Sve sobe su sa tuš kadama, telefonom i televizorom. Gostima su na raspolaganju i kafe bar, restoran u dve sale sa 80 mesta, besplatan Internet , letnja bašta i noćni restoran "Hajdučka pećina".

(Tanjug, B92)

Preuzet Putnik na Beogradskoj berzi
Datum: 20. 04. 2007 12:18 - Pošalji na mail

Beograd, 20. april 2007 - Transakcijom vrednom 41,5 miliona evra danas je na Beogradskoj berzi dobijen novi većinski vlasnik turističke organizacije Putnik. Po nepromenjenoj ceni od 6.000 dinara po akciji istrgovano je 561.754 komada akcija Putnika te se sa sigurnošću može reći da je državni Akcijski fond prodao svoj udeo u ovoj kompaniji.

Podsetimo, pre samo dva dana Komisija za hartije od vrednosti odobrila je samo jednu dostavljenu ponudu u korist ruskog biznismena Lucenka koji je ponudio 5.500 dinara po akciji za 85 odsto akcijskog kapitala Putnika. Juče i danas na Beogradskoj berzi se desio obrt te je samo za dva dana realizovano skoro 77 odsto akcijskog kapitala Putnikau korist za sada nepoznatnog kupca.

(AC Broker)

Pad cijena akcija u BiH
Datum: 19. 04. 2007 22:54 - Pošalji na mail

Banjaluka, Sarajevo 20. april 2007 - Sarajevska i Banjalučka berza protekla dva dana bilježe značajan pad cijena akcija desetina preduzeća i fondova koji su doveli do ponora svih berzanskih indeksa.

Sarajevski indeks BIFX srozao se za 12,42 odsto, a SASX-10 za čak 14,73 odsto uz osjetan pad prometa. U Banjaluci su korekcije, ipak, nešto blaže, pa je indeks BIRS za dva dana pao za 5,19 odsto, ERS10 za 7,54 odsto, a FIRS za 8,12 odsto, dok se obim prometa nije značajnije smanjio.

O kakvom padu se radi možda najbolje ilustruje podatak da su akcije sva 24 fonda u BiH juče zabilježile pad vrijednosti, a da je u Sarajevu 86 odsto akcija završilo u "crvenom". Slična situacija je u jednom trenutku bila i na Banjalučkoj berzi kada su samo akcije dva preduzeća ("Vitaminka" i "Tržnica") bile u plusu. Situacija se, međutim, do kraja trgovanja korigovala, pa je "samo" 60 odsto akcija završilo u minusu.

Berzanski analitičari kažu da se pad cijena akcija u BiH mogao očekivati s obzirom na to da je rast indeksa obje berze u prvom kvartalu godine bio u samom svjetskom vrhu (bolje bile samo dvije crnogorske berze), što se jednom moralo "ohladiti". To pogotovo, napominju analitičari, važi za Sarajevsku berzu čiji su indeksi ovog mjeseca dostigli rekordne vrijednosti.

"Pad cijena akcija najvećim dijelom izazvalo je kretanje cijena u prethodnom periodu, odnosno nagli rast akcija kojima se trguje, pa ovo predstavlja očekivanu korekciju, odnosno smirivanje našeg tržišta", kazao je Bratoljub Radulović, rukovodilac banjalučkog "Hypo brokera".

Slobodan Tubin, analitičar u sarajevskom IF-u "Bonus", vjeruje da je pad posljedica povlačenja velikih strateških investitora, što se, smatra, moglo očekivati, jer se isto desilo i na hrvatskom tržištu.

"Uzrok pada je što su veliki investitori stali sa ulaganjem. Ponude ima, ali ne i tražnje, pa ljudi spuštaju cijene dionica koje povlače jedna drugu", kaže Tubin, ističući da aktuelnim dešavanjima doprinosi i plitkost tržišta.

"Sa nekoliko dionica možete diktirati cijenu. Pojavi se 2.000 dionica i odmah je panika i mišljenje da neko napušta tržište. To je taj psihološki efekat. Osim toga, na tržište je ušlo dosta malih investitora, građana koji uzimaju kredit i kažu idem i ja nešto zaraditi. Sve to dovede do ovoga", rekao je Tubin.

Adnan Bunjo, direktor brokerske kuće "AW broker" Sarajevo, ističe da je pad indeksa situacija koja je uobičajena, te da će ovaj trend uskoro biti zaustavljen, poručivši investitorima da je sada vrijeme da ulažu.

"Ljudi ne treba da paniče i izazivaju negativan efekat prodajom dionica. Ovakvo stanje je odraz informacija koje se zvanično i nezvanično pojavljuju, odnosno da su neke dionice napuhane ili nisu", smatra Bunjo.

Nenad Tomović, direktor banjalučkog Društva za upravljanje fondom "Zepter", takođe kaže da su se dani pada akcija mogli očekivati s obzirom na prethodna velika uzlazna kretanja.

"Ne smatram ovo strašnim padom, već uobičajenom korekcijom koja može potrajati još nekoliko dana", navodi Tomović.

Srđan Praštalo, broker analitičar "Eurobrokera" iz Banjaluke, smatra da je jedan od ključnih razloga "crvenih" dana, "pripremanje" terena za ulazak jakih igrača po realnijim cijenama.

"Jučerašnji trend na Banjalučkoj berzi pokazao da je ciljano napravljena korekcija, jer su unošeni prodajni nalozi po maksimalno dozvoljenim minusima i to na praktično najatraktivnijim hartijama", ističe Praštalo.

On smatra da većina hartija na Banjalučkoj berzi ima prostora za rast, ali da krvnu sliku tržišta kvare neke abnormalno naduvane akcije kojima su, tvrdi, prvenstveno kumovali forumaši svojim neosnovanim pričama.

(Nezavisne)

Pojavio se tajanstveni kupac za "Putnik"
Datum: 19. 04. 2007 22:51 - Pošalji na mail

Beograd, 20. april 2007 - Tajanstveni kupac je juče na Beogradskoj berzi ispostavio nalog za kupovinu svih akcija "Putnika" ili 650.744 komada po ceni od 6.000 dinara. Mali akcionari su hteli da prodaju samo oko 1,5 odsto od traženog broja, pa je ovaj kupac pazario samo 8.975 akcija.

Sve to i ne bi bilo čudno da nije u toku finalna ponuda za preuzimanje "Putnika" sa cenom od 5.500 dinara, koliko je juče ruski biznismen Dimitrij Lucenko dao u Komisiji za hartije od vrednosti. Rok do kojeg država, koja u Akcijskom fondu ima 519.032 akcija može da ih proda Lucenku, je do podneva, u ponedeljak 23. aprila. Imajući u vidu da je tajanstveni kupac sa berze morao prvo da deponuje na račun celokupan iznos za kupovinu 650.744 akcija što je pomnoženo sa 6.000 dinara - 46 miliona evra, nema sumnje da je reč o krupnom tajkunu.

S druge strane juče je bilo moguće trgovati sa najviše 111.229 akcija, koliko ih ima kod malih akcionara jer se državne akcije prodaju na berzi po određenoj proceduri. Naime, Akcijski fond prvo mora javno da oglasi prodaju i tako najavi trgovanje, kako bi privukao što više kupaca, koji na taj način imaju dovoljno vremena da deponuju novac za kupovinu akcija. Komentar jednog brokera na činjenicu da je Akcijski fond, međutim, već juče popodne na svom sajtu okačio obaveštenje da danas prodaje svih 519. 032 akcija "Putnika" na berzi bio je " kada kupuje domaći krupan biznismen slabo zakon važi".

Ovako naprasna prodaja je protivna članu 9 Zakona o Akcijskom fondu, koji kaže da u postupku prodaje mora da poštuje principe javnosti i nediskriminacije. Član 16 istog zakona propisuje da je Akcijski fond dužan da blagovremeno obaveštava javnost o prodaji akcija, obezbeđujući potpunu informisanost potencijalnih kupaca.

Takođe, isti Zakon precizira da je Akcijski fond dužan da obezbedi potencijalnim kupcima potrebne podatke o preduzećima, čije akcije prodaje. Akcijski fond je očigledno po nečijem nalogu to prekršio. Naime, nalozi za prodaju se daju na berzi do devet sati ujutro, što znači da niko osim anonimnog kupca ne može da pripremi sve da bi do tog vremena imao deponovanih 48 miliona evra.

S druge strane, kupovina akcija na berzi ne obavezuje kupca da mora da investira ili uposli radnike. Jednostavno može imovinu da prodaje kako mu se hoće, a sve radnike uz zakonske otpremnine da pošalje na ulicu.

Ponuda za preuzimanje 650.744 akcija "Putnika", koju je dao Lucenko, sadrži investicije od 30 miliona evra, socijalni program i isplatu zaostalih zarada. Iako taj deo ponude nije pravno obavezujući, država može kroz kupoprodajni ugovor da taj deo definiše sa kupcem, kao što je to uradila kod prodaje "Knjaza". U Ministarstvu privrede i Akcijskom fondu nismo dobili komentar o nezakonitom načinu prodaje državnih akcija da bi se diskvalifikovao Lucenko.

(Glas javnosti)

Kuprom ipak spreman da kupi RTB?
Datum: 19. 04. 2007 17:17 - Pošalji na mail

Beograd, 19. april 2007 - Kuprom je ipak je spreman da kupi RTB Bor ako se obezbede uslovi za procenu imovine i omogući saradnja sa sindikatima.

Iz Kuproma navode da to do sada nije bilo moguće, kao i da su prve analize pokazale da veliki deo imovine kombinata koja je pronađena, nije bila uključena u tendersku dokumetaciju.

Rumunski Kuprom je u saopštenju Agenciji za privatizaciju naveo i da je odluku o povlačenju iz kupovine RTB Bora doneo pošto je posle potpisivanja ugovora sa Vladom Srbije došlo do velikog otpora lokalne vlasti, određenih sindikata RTB Bora kao i poziva na javne demonstracije i građansku neposlušnost protiv Kuproma.

Ministar Milan Parivodić smatra da su ovi razlozi opravdani jer se ispostavilo da kao stranci dolaze u sredinu koja se neprijateljski odnosi prema njima, i dodao da je to »loš signal za Srbiju«.

Predstavnik sindikata Nezavisnost u RTB Boru Rudolf Navijalić za B92 kaže da su razlozi Kuproma opravdani i da je »klima u Boru oko privatizacije RTB-a bila više nego usijana. Postojao je otpor samostalnog sindikata i lokalne samouprave procesu privatizacije«.

On kaže i da je, nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora, dolazilo i do »fizičkih nasrtaja na predstavnike Kuproma, koji su proveravali imovinu u pogonima RTB-a«.

Proteste zbog prodaje Bora organizovali su predstavnici Samostalnog sidnikata, koji traže promenu čitavog postupka privatizacije jer se protive prodaji 100 odsto imovine RTB-a. Agencija za privatizaciju smatra da razlozi Kuproma nisu opravdani i očekuje da će rumunska firma u dodatnom roku ispuniti preuzete obaveze i dostaviti bankarske granacije za kupovinu RTB-a.

Miša Brkić, ekonomski analitičar takođe kaže da razlozi Kuproma za odustajanje nisu realni i da, prema njegovim informacijama, »nijedna od dve velike banke nije htela da da garancije za kredit koji je Kuprom tražio jer je Bor bio nedovoljna imovina za garanciju, a imovina Kuproma nije bila dovoljna«.

Kuprom treba da dostavi bankarske garancije da će isplatiti ugovorenu cenu od 400 miliona dolara za preuzimanje imovine RTB-a i dobijanje eksploatacionih prava. Drugoplasirana firma na tenderu konzorcijum kiparske kompanije Ist Point i engleskog investicionog fona ORN očekuje da ih Agencija za privatizaciju pozove na razgovor.

Suvlasnik Ist Pointa Zoran Drakulić kaže da se ispostavilo kao tačno sve ono na šta je njegova kompanija upozoravala. „Jednostavno Kuprom nije firma te snage koja je mogla da izvrši obaveze koje su bile predviđene ugovorom i, na žalost, izgubljeno je dosta vremena, sigurno tri do četiri meseca. Da je završena pritvatizacija do sada bi u Boru moglo dosta toga da se uradi, deo investicija bi već započeo«, kaže Drakulić.

On objašnjava da su »Agencija za privatizaciju i ministarstvo privrede morali da provere bonitet firme i da firma koja je vredna 30 miliona dolara sigurno ne može da se zaduži 600 miliona, i to je ono na šta sam ja upozoravao od samog početka“.

Vršilac dužnosti generalnog direktora RTB-a Bor Miodrag Conić smatra da će basen ukoliko Kuprom na kraju odustane od kupovine, ući u tešku finanasijsku situaciju i da bi poverioci mogli da traže naplatu svojih dugova. Sa tim se slaže i Rudolf Navijalić iz nezavisnog sindikata RTB-a, i dodaje da »svako drugo rešenje osim privatizacije, Bor vodi u stečaj«.

Miša Brkić kaže da je ceo slučaj privatizacije Bora vrlo nepovoljan za Srbiju. On kaže da je Vlada svojim insistiranjem da Kuprom kupi RTB poslala loš signal investitorima, a što može da oteža predstojeću prodaju velikih preduzeća kao što je NIS. Ukoliko Kuprom ni u dodatnom roku ne dostavi finansijske garancije da ima para da kupi RTB, Agencija za privatizaciju će raskinuti kupoprodajni ugovor i odlučiti se da li će se pregovarati sa drugoplasiranim ponuđačem ili poništiti tender.

(B92)

Crni četvrtak na Zagrebačkoj burzi
Datum: 19. 04. 2007 14:59 - Pošalji na mail

Zagreb, 19. april 2007 - Snažan pad azijskih dionica izazvan strahom investitora u Kini zbog mogućeg podizanja kamatnih stopa od strane kineske središnje banke rezultirao je i crnim danom korekcije na Zagrebačkoj burzi, gdje su do 13:30 gotovo sve dionice izgubile na vrijednosti.

Kineski statistički ured objavio je kako je u prvom kvartalu rast BDP-a dosegao 11,1 posto u odnosu na 10,7 posto u istom razdoblju lani, unatoč brojnim poduzetim mjerama za usporavanje rasta i obuzdavanje inflacije. Većina analitičara očekivala je kvartalni rast BDP-a od 10,4 posto, a većina investitora uvjerena je kako će vlasti ponovno podići kamatne stope.

Stoga je pritisak investitora na prodaju dionica uzrokovao pad azijskih indeksa. Tako je japanski Nikkei indeks pao 1,67 posto, na 17.371,97 bodova, indeks Hang Seng pao je 2,3 posto, na razinu od 20.299,71 bod.

Većina europskih indeksa danas od početka trgovanja bilježi pad, koji se kreće oko jedan posto, no sredinom dana gotovo svi indeksi su počeli s laganim oporavkom i rastom vrijednost, te bi do zatvaranja trgovanja mogli veći dio gubitaka nadoknaditi. U slučaju "crnog četvrtka" riječ je o već najavljenoj blagoj korekciji koja ne bi smjela imati dugotrajniji učinak na tržišta kapitala. Najveći pad na Zagrebačkoj burzi zabilježila je dionica Petrokemije koja je pala čak 18,5 posto, na 222 kune po dionici, a trgovina tom dionicom obustavljena je odmah nakon velikog pada cijene.

(www.business.hr)

Srpske tajkune pobedio kolega iz Bugarske
Datum: 19. 04. 2007 13:58 - Pošalji na mail

Beogradm 19. april 2007 - Iako su se na jučerašnjoj aukciji za kupovinu Rudnika "Kovin" pojavili predstavnici Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića i Miodraga Kostića izgubili su bitku od Hrista Kovaškog, bugarskog energetskog tajkuna, vlasnika više elektrana i rudnika u ovoj susednoj zemlji. "Kornikom", firma povezana sa Kovaškim, ponudila je preko 17 miliona evra za kovinsko preduzeće, što je skoro šest puta više od početne cene. Bugarin je vlasnik i kruševačkog "Trajala" i niškog "Vulkana".

Rudnik podvodne eksploatacije na Dunavu proizvodi ugalj za elektrane, industriju i domaćinstva i šljunak za građevinske poslove od puteva do visokogradnje. Sve proizvedene količine uglja i šljunka prodaju se bez problema. Ugalj za domaćinstva košta oko 25 evra po toni, za privredu oko 15 evra, dok je cena šljunka tri evra. Na aukciji se u suštini prodavala oprema i pravo na eksploataciju pet miliona tona uglja i oko 11-12 miliona kubika šljunka.

Preduzeće je procenjeno na 20 miliona evra, ali država je prodavala 70 odsto, pa je prema pravilima aukcijske prodaje početna cena bila petina od ovog procenta, odnosno 14 miliona evra. Tako se došlo do početne cene rudnika od 2,8 miliona evra ili oko 223 miliona dinara. Ozbiljni kupci, pre svega Hamović i Lazarević, odustali su od nadmetanja ubrzo posle prelaska cene iznad desetak miliona evra. Ipak Bugari su morali da još "odreše kesu", a u tome su im pomogli ostali konkurenti Zoran Ivković, Jaroslav Stuparski, zastupnik Miodraga Kostića i firma Montera, bišeg funkcionera Demokratske stranke Dragana Kopčalića i Dejana Markovića.

Spekulisalo se da je sa Monterom povezan Miroslav Mišković, ali su u kompaniji "Delta" to demantovali. Iznos od 17 miliona evra, prema mišljenju glavnih "igrača", ali i stručnjaka, je preveliki za ovaj rudnik. - Bugarinu se ne isplati da vozi ugalj do svojih elektrana, a prodaja u inostranstvu je, takođe, opterećena transportnim troškovima - navode oni i dodaju da se predstavnik bugarske firme ponašao kao da je nameravao da ide i do 20 miliona evra. Ipak, prostom računicom može se zaključiti da će kupac samo prodajom zaliha uglja i šljunka, dobiti više od 100 miliona evra. Takođe, ulaganjem u proizvodnju šljunka, njegova cena se može povećati više puta, a moguće je da se napravi i pogon betonske galanterije i da se tako još više zarađuje na šljunku.

(Glas javnosti)

Parivodić: Iznenađen sam odustajanjem Kuproma
Datum: 19. 04. 2007 13:41 - Pošalji na mail

Beograd, 19. aprila 2007 - Srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordinator ministarstva finansija Milan Parivodić izjavio je u četvrtak da je iznenađen odustajanjem rumunskog "Kuproma" od kupovine Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor".

On je novinarima u Beogradu rekao da je odustajanje te kompanije loše za Srbiju i ocenio da je jedan od ozbiljnih razloga za takvu odluku "Kuproma" stav sindikata tog rudarskog basena.

"Mislim da je lokalni sindikati dali svojski doprinos da se to dogodi. Ako ste vi stranci i dolazite u neku sredinu koja se neprijateljski odnosi prema vama, zašto biste onda to radili", rekao je Parivodić.

Posebno indikativno za njega, kako je naveo, bio je stav sindikata da ne postavljaju pitanje da li će ih kupiti "Kuprom" ili neko drugi, već da im ne odgovara ceo koncept privatizacije i da bi oni voleli da prodaja RTB-a bude obavljena na neki drugi način.

"Pa bih ja to i predložio sindikatima, da oni to sami urade drugačije", ocenio je Parivodić.

Rumunska kompanija "Kuprom", provopalsirana na tenderu za kupovinu RTB-a "Bor" sa ponuđenih 400 miliona dolara, odustala je juče od kupovine tog preduzeca i kao razloge navela opstrukciju preuzimanja Kombinata bakra, protivljenje sindikata i lokalne samouprave.

(Beta)

Kuprom odustao od kupovine RTB Bor
Datum: 18. 04. 2007 19:25 - Pošalji na mail

Beograd, 18. april 2007 - Rumunska kompanija Kuprom (Cuprom) odustala je od kupovine Rudarsko-topioničarskog basena "Bor", potvrdila je u sredu Agencija za privatizaciju Srbije.

Kao razloge odustajanje predstavnici Kuproma naveli su opstrukciju preuzimanja Kombinata i protivljenje lokalne samouprave Bora i sindikata RTB-a, navodi se u saopštenju.

Agencija za privatizaciju odbacila je navode Kuproma naglašavajući da nema bitnih prepreka za ispunjenje ugovornih obaveza i izrazila očekivanje da će rumunska kompanija preuzeti obaveze iz ugovora potpisanog 5. marta ove godine.

Rumuni su zahtev za raskid ugovora, ističe se, dostavili na dan kada ističe rok za dostavljanje garancija za plaćanje, uz primedbe koje nikada ranije nisu predočili kao otežavajuće okolnosti.

U Agenciji je Beti rečeno da će Kupromu, ukoliko do ponoći ne dostavi bankarsku garnciju, biti dat dodatni rok od nekoliko dana za dostavljanje te garancije.

Nakon potpsivanja ugovora sa Vladom Srbije Kuprom je saopštio da će uzeti kredit za kupovinu RTB-a, nakon čega su se u medijima pojavile informacije da će ta kompanije za taj zajam založiti imovinu borskog kombinata. Kuprom je odgovorio da će to uraditi tek kada isplati kupoprodajnu cenu.

Sindikati RTB-a su nezadovoljni ponašanjem Kuproma zatražili od Agencije za privatizaciju da vide kupoprodajni ugovor što im je omogućeno tek posle višednevnog odugovlačenja.

Istovremeno sindikati i predstavnici lokalne vlasti u Boru organizovali su više protesta u tom gradu.

(Beta)

Samo jedna ponuda za Putnik
Datum: 18. 04. 2007 19:19 - Pošalji na mail

Beograd, 18. april 2007 - Aciona se povukla iz trke za preuzimanje akcija Putnika, a Lucenko ponudio 5.500 dinara po akciji za 85 odsto kapitala tog preduzeća.

Akcionari, odnosno država sa 70 i mali akcionari sa oko 15 odsto akcija imaju rok do 23. aprila u 12 časova da odgovore na ponudu.

Akcije Putnika na Beogradskoj berzi su nakon ove vesti dostigle cenu od 5.000 dinara po akciji što je skok od 19 odsto u odnosu na jučerašnju cenu od 4.200 dinara po akciji.

Ukoliko bi Lucenko kupio svih 85 odsto akcija "Putnika" koje mogu biti prodate, to bi dalo ukupnu cenu kupljenog paketa akcija od 43 miliona evra.

Ruski biznismen iz Sankt Peterburga u ponudi navodi da je spreman da u obnovu turistickih kapaciteta "Putnika" uloži 30 miliona evra, kao i da isplati sve dugove tog preduzeća, koji su na kraju prošle godine iznosili 731,5 miliona dinara.

Dodaje se da će zaposlenima u "Putniku" isplatiti sve zaostale zarade u vrednosti od 192,5 miliona dinara, ali i svakom radniku jednokratnu bruto naknadu od 600 evra. Obećan je i socijalni program kojim će biti predviđene otpremnine za dobrovoljni odlazak iz firme veće od zakonom propisanih.

Lucenkovi zastupnici najavili su po otvaranju ponude da je on zainteresovan za veliko investiranje na ostrvu Sveti Marko pored Tivta, kao i u ostale kapacitete "Putnika", a pre svega hotela na Kopaoniku.

Inače, u početnoj ponudi je Aciona, kiparska firma koja je u vlasništvu ruske kompanije Metropol, za preuzimanje najmanje 70 odsto kapitala Putnika ponudila cenu od 3.600 dinara za jednu akciju. Dmitrij Lucenko iz Sankt Peterburga je tada u kontraponudi naveo cenu od 3.700 dinara.

Uspeh preuzimanja zavisiće od toga kako će država sa svojih 70 odsto akcija Putnika odgovoriti na ponudu Lucenka. U Ministarstvu privrede kažu da njihove stručne službe proučavaju najnoviju ponudu, te da će se država izjasniti o ponudi u zakonskom roku.

Nakon odustanka Acione u poslednji čas, pravni zastupnik Lucenka, Miroslav Boris je rekao da nema poseban komentar, ali da je to "očigledno bio pokušaj da se diskvalifikuje veća ponuda i da ostane samo jedna ponuda".

Predstavnici Acione, rekli su da su nezadovoljni zato što Komisija za hartije od vrednosti nije proveravala da li Lucenko u ponudi za kupovinu nastupa sam ili sa povezanim firmama. Aciona je prošle nedelje zatražila od Komisije za hartije od vrednosti da ispita istinitost podataka iz Lucenkove ponude, odnosno da utvrdi da li on nastupa sam ili sa povezanim firmama. U slučaju kad ponuđač nastupa sa poveznim licima ili firmama dužan je zatraži saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije Srbije, što Lucenko nije učinio.

U Komisiji za hartije od vrednosti su juče izjavili da je Lucenko dostavio izjavu kojom potvrđuje tačnost podataka iz ponude, tako da je njegova ponuda odobrena.

Neki mali akcionari Putnika sada su uplašeni jer o Lucenku ne znaju ništa.

Branko Radunović, predsednik Udruženja manjinskih akcionara Putnika optužuje prethodnog vlasnika Srbu Ilića da je Putnik doveo do ivice ponora. "Mi smo očekivali da Metropol ima šanse da vrati agenciju na stare staze. Ne mogu da znam šta su namere ovog fizičkog lica.“

Putnik je u maju 2003. godine prodat američkoj kompaniji Junivorld za 5,2 miliona dolara, ali je ugovor raskinut 2005. godine jer kupac nije ispunio ugovorene obaveze, kojima je bilo predviđeno ulaganje od oko 40 miliona evra. Privremeno upravljanje državnom imovinom u Putniku, koja čini 70 odsto akcijskog kapitala tog preduzeća, preuzeo je Akcijski fond Srbije.

(B92)

Strani investitori čekaju novu vladu
Datum: 17. 04. 2007 08:43 - Pošalji na mail

Novi Sad, 17. april 2007 - Srbija je prošlu godinu završila sa oko 4 milijarde evra stranih direktnih investicija. Skoro trećina tih ulaganja bile su tzv. „grinfild“ investicije (na zelenu livadu), što je, po rečima predsednika Centra za slobodno tržište dr Miroslava Prokopijevića, najveća suma u našoj novijoj ekonomskoj istoriji.

Ovaj ekonomski stručnjak primećuje da je, mada se mogao očekivati nastavak takvih kretanja u 2007, na investicionom planu došlo do zabrinjavajućeg zatišta. Onog trenutka kada je postalo jasno da dolaze izbori, investitori su počeli da oklevaju. Nije najavljeno nijedno veliko ulaganje, niti je, sem prodaje RTB Bora, realizovan neki veći ugovor. Ukupna strana ulaganja u prvom kvartalu 2007. iznose samo 330 miliona evra, što nije ni desetina prošlogodišnjeg rezultata.

Zašto je politički vakuum, u kome se nalazimo, poguban po investicionu klimu u Srbiji. Urednik ekonomske publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ Stojan Stamenković smatra da je, zbog političkog udugovlačenja i stranačkog nadmudrivanja, ova godina ekonomski izgubljena. Ako bi došlo do novih izbora i naredna godina bi za ekonomiju bila izgubljena. Na pitanje zašto su njegove prognoze tako sumorne, ovaj ekonomista daje jednostavan odgovor: „Pa, mi ne znamo u kom pravcu će ići makroekonomska politika“?

Osnovne nedoumice su na fiskalnom i monetarnom planu. Kakva će se politika cena voditi i kakva će biti politika poreza? U krug značajnih dilema, Stojan Stamenković uvodi i politiku kursa. On se pita da li će se zadržati model monetarne politike, koji se pokazao uspešnim u suzbijanju inflacije? Dosadašnji razgovori mogućih koalicionih partnera su pokazali da su neki od njih jako zagrejani za mesto guvernera, što bi moglo da dovede do toga da Radovan Jelašić bude smenjen.

Direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Jasna Matić kaže da su investitori svesni političkih problema sa formiranjem nove Vlade i da čekaju da se stvori politička i ekonomska stabilnost, jer je to garancija za nova ulaganja. Po njenim rečima, investitori se dvoume da li da dođu u Srbiju, a ako su već tu onda oklevaju da krenu sa biznisom, jer već pola godine čekaju da se okonča izbor nove Vlade.

Nedavna poseta italijanskih privrednika Beogradu jasno je ukazala na dileme investicionog kapitala. Po rečima Andreasa Ankete iz firme „Maksotel“ iz Venecije, politički problemi sa kojima se Srbija suočava nisu povoljni za investitore. Rezerve još nisu potpune, jer Anketa kaže da će „ipak pokušati da nađu partnere u Srbiji, jer smatraju da je ovde moguće početi zajednički posao i stvarati profit“. Među ekonomistima nema sporenja da su strane direktne investicije uslov za nastavak reformi, ekonomski zamah i snižavanje socijalnog pritiska. Po rečima Miroslava Prokopijevića, značaj takvih ulaganja, posebno onih „grinfild“, nemerljiv je. One donose nova radna mesta. Takvu pozitivnu ulogu nemaju velike privatizacione operacije. Kod njih dolazi do smanjenja zaposlenosti, jer novi vlasnici odmah pokušavaju da racionalizuju uposlenost i da sa manjim brojem radnika ostvare istu ili veću proizvodnju. Ni berzanske operacije, bez obzira što Beogradska berza obara rekorde trgovanja, ne donose nova radna mesta. To su portofolio ulaganja, gde investitori, ako stvari krenu loše, mogu da se povuku veoma brzo uz mali trošak. Pravi put je stvaranje odlične klime za „grinfild“ ulaganja, ali naša politike još nije shvatila da je snažna ekonomija uslov prosperiteta jedne zemlje. Dok investitori oklevaju i čekaju, neko se snebiva. Nadam se, zaključio je Prokopijević, da će taj na nekim sledećim izborima platiti ceh svog snebivanja.

(Dnevnik)

Tržište na kome se dobija ali i gubi
Datum: 17. 04. 2007 08:40 - Pošalji na mail

Beograd, 17. april 2007 - Vest da je rast inflacije u SAD proteklih meseci zaustavljen podigla je vrednost akcija na Njujorškoj berzi za jedan odsto jer su investitori dobili signal da centralna banka neće dalje povećavati referentnu kamatnu stopu.

Iako je i Evropska centralna banka zadržala svoju kamatu na 3,75 odsto, procene analitičara da su veliki izgledi da će već na junskom sastanku biti podignuta na četiri odsto, podigla je vrednost evra ali je uslovila i pad vrednosti akcija s obzirom na to da oštriji uslovi zaduživanja, ne pogoduju tržištu akcija. Do rasta pojedinačnih akcija za nekoliko indeksnih poena došlo je samo, kao što je to bio slučaj kod nekih nemačkih metalurških giganata, gde se očekuje siguran rast profita zbog cene metala na svetskom tržištu. Za razliku od svetskih berzi, one u regionu jugoistočne Evrope beleže pravu ekspanziju. U prilog tome govori podatak da su akcije 40 kompanija na Hrvatskoj berzi zabeležile u protekla tri meseca rast od oko 50 odsto. Na crnogorskom tržištu kapitala prava pomama vlada za akcijama koje vrtoglavo rastu paralelno sa rastom prometa, što je znak da se investitori žestoko bore za svaku akciju podižu dodatno njihovu cenu. Navala na akcije evidentna je i na Banjalučkoj berzi gde su i dalje najviše na ceni akcije Telekoma Srpske, Rafinerije ulja Modriča, NLB Razvojne banke i ZTC Banje Vrućice.

Sudeći prema zbivanjima na domaćem tržištu kapitala ni po čemu se ne izdvaja ni Beogradska berza. Podaci govore da je u prvom ovogodišnjem kvartalu ostvaren ukupan promet od 43,7 milijardi dinara, odnosno 545 miliona evra. To je u odnosu na isti period prethodne godine skok za 165 odsto. Praktično, tromesečni promet u 2007. iznosio je 43,4 odsto ukupnog prometa iz prethodne godine ili 90 odsto prometa iz 2005. godine i to u situaciji kada je broj fizičkih lica koja su se pojavila kao investitori bio četiri i po puta veći nego u istom razdoblju prethodne godine. Treba, međutim, podsetiti da su ovakvi rezultati postignuti trgovanjem samo 492 emisije akcija iako se na berzi nalaze akcije 1.400 kompanija. Obavezno uključivanje akcionarskih društava na Berzu (od početka marta) svakako je doprinelo rastu vrednosti akcija kao i rastu ukupnog prometa, ali iako je u odnosu na 2006. godinu prosečan dnevni obim trgovanja uvećan za oko 90 odsto, a prosečan dnevni broj transakcija više nego udvostručen i dalje je prosečan dnevni promet tek 670 miliona dinara, a prosečni dnevni broj transakcija 1.132. Prosečna veličina pojedinačne transakcije je za oko 21 odsto bila niža nego lane, što najbolje govori o efektima povećanog učešća malih investitora u trgovanju akcijama. Ako se ima u vidu i to da se tokom prva tri meseca 2007. godine najviše trgovalo akcijama sektora finansijskog posredovanja (banke, brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije), a da potom slede akcije firmi iz sektora proizvodnje prehrambenih proizvoda, pića i duvana, jasno je u kom pravcu ide domaće tržište kapitala na kome se tek ovih dana na A listingu Berze pojavila jedna kompanija (pirotski Tigar) i na kome i dalje nema nijedne akcije javnih preduzeća.

Stručnjaci zato upozoravaju sve one koji u trenutnim zbivanjima na berzi vide mogućnost brze i visoke zarade, da veoma oprezno idu u investiranje ali i kompanije koje računaju na visoke cene koje će dobiti za svoje akcije da limiti pravih investitora nisu neograničeni. Ne treba zaboraviti da se, kao i u celom regionu uostalom, vrednost akcija ne zasniva uvek na ekonomskim pokazateljima i pouzdanim informacijama o budućoj vrednosti kompanije u čije se akcije ulaže. Naprotiv, bilansi firmi emitenata i dalje su velika nepoznanica, a to što se trenutni interes kupaca možda više formira na osnovu svesnog širenja glasina o potencijalnim investitorima u procesu privatizacije, ili vrednosti nekretnina koje poseduju neće trajati večno. Kada osnovni motiv kupovine akcije bude očekivana kapitalna dobit ili dividena, na tržištu kapitala u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj ili BIH će nužno doći do promena, a potencijalni investitori će shvatiti da berza nije tržište na kome se samo dobija. Neki naši eksperti su, recimo, pogrešili u proceni da će prinudni izlazak firmi na berzu dovesti do veće ponude akcija a samim tim i do pada njihove vrednosti. Jer, desilo se, suprotno. Međutim, i tu bi valjalo biti veoma oprezan i imati u vidu da se ni kod nas, kao ni u Podgorici recimo, ne može utvrditi precizna struktura investitora, pa samim tim nije ni lako do kraja identifikovati prave razloge zbog kojih ovakvom brzinom raste vrednost akcija na finansijskim tržištima u regionu, kao ni proceniti do kada će se takve tendecnije održati.

(Danas)

320 preduzeća izašlo na berzu
Datum: 16. 04. 2007 16:17 - Pošalji na mail

Beograd, 16. april 2007 - Na Beogradsku berzu od početka marta su uključene akcije više od 320 preduzeća. To je jedna četvrtina firmi koje su bile obavezne da to urade prema Zakonu o hartijama od vrednosti, jer su sva otvorena akcionarska društva u Srbiji bila obavezna da do 12. marta izađu na Beogradsku berzu.

Predstavnik Beogradske berze za odnose sa javnošću Svetlana Cerović je rekla da je u toku obrada dokumentacije za uključivanje u berzansko trgovanje "velikog broja akcionarskih društava" i dodala da je obrada podataka usporena pošto je u toku i inoviranje prospekata preduzeća koja se već nalaze na berzi.

"Rok za dostavaljanje novih podataka o poslovanju predezuća čijim akcijama se već trguje istekao je 31. marta, a do sada su obnovljeni prospekti 200 preduzeća", kazala je Cerovićeva.

U Komisiji za hartije od vrednosti kažu da je počelo slanje poziva neažurim preduzećima sa zahtevom da se izjasne zbog čega nisu dostavili prospekte za izlazak na Beogradsku berzu. Prema podacima Komisije do 23. marta, više od 720 preduzeća nije dostavilo dokumentaciju za uključivanja akcija u berzansko trgovanje.

Predstavnik Komisije za odnose sa javnošću Vesna Vujić kazala je da će nakon poziva preduzeća dobiti rok od osam dana da izađu na berzu ili će biti kažnjena prema Zakonu o hartijama od vrednosti.

"Kazne za preduzeća iznose od deset do sto odsto vrednosti akcijskog kapitala, odnosno emisije akcija, dok su kazne za direktore od 50 do 200 hiljada dinara, uz mogućnost da im se zabrani rad u roku od jedne do pet godina", navela je ona i dodala da se prve kazne za neažurna preduzeća mogu očekivati za nekoliko meseci.

(Beta, B92)

Rast akcija Centroproizvoda 3,8 puta
Datum: 16. 04. 2007 12:06 - Pošalji na mail

Beograd, 16. april 2007 - Prvo trgovanje akcijama beogradskog Centroproizvoda (CNTP) okončano je na ceni od 2.990 dinara što je povećanje od 280 procenata u odnosu na knjigovodstvenu vrednost akcije što je prema berzanskim pravilima bila i početna cena. Na današnjem trgovanju ostvaren je promet od 2,7 miliona dinara.

Većinski vlasnik Centroproizvoda postala je septembra 2004. godine Donkafe grupa putem dokapitalizacije od 16 miliona evra. Za ovu kompaniju inicijalno je bila zainteresovana i hrvatska Podravka, ali je kasnije odustala od ponude za preuzimanjem koju je odobrila i Komisija za hartije od vrednosti. Država, preko Akcijskog i PIO fonda, poseduje udeo u ovoj kompaniji od nepunih 20 procenata.

(AC Broker)

"Centroproizvod" od danas na Berzi
Datum: 15. 04. 2007 22:49 - Pošalji na mail

Beograd, 16. april 2007 - Prvo trgovanje akcijama kompanije za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda "Centroproizvod" zakazano je na Beogradskoj berzi za danas, a početna cena će biti 786 dinara, što je i obračunska vrednost jedne akcije ove firme, prenosi Tanjug. Na tržište se uključuje 2.906.608 akcija čija je nominalna vrednost 600 dinara.

"Centroproizvod" je u 2006. godini ostvario neto dobitak od 142,5 miliona dinara, što je za oko 15 odsto više nego u prethodnoj godini. Većinski paket od 51,6 odsto akcija poseduje preduzeće "Centrohrana", Akcijski fond Srbije je vlasnik nešto manje od 15 procenata akcija, a 13,4 odsto akcija je u vlasništvu "Centroproizvoda".

Većinski vlasnik "Centroproizvoda" postala je septembra 2004. godine "Centrohrana", koja posluje okviru "Don kafe" grupe, putem dokapitalizacije od 16 miliona evra.

(Glas javnosti)

Tajkuni izbacuju ruskog ulagača iz trke za Putnik
Datum: 15. 04. 2007 22:41 - Pošalji na mail

Beograd, 15. april 2007 - Najbliži saradnici premijera Srbije Vojislava Koštunice vrše pritisak na Komisiju za hartije od vrednosti da diskvalifikuje ponudu Dimitrija Lucenka, za privatizaciju Auto-transportnog društva "Putnik", saznaje Sina. Naime, Komisija treba da diskvalifikuje ruskog biznismena Dimitrija Lucenka, iz trke za kupovinu "Putnika" jer je njegova ponuda od 3.700 dinara po akciji, za 100 dinara viša od ponude kiparske kompanije "Aciona investments", iza koje, kako saznajemo, stoje dva srpska tajkuna.

Iako Koštunica pokušava da na srpsko tržište dovede i ruski kapital, u tome ga sprečavaju njegovi najbliži saradnici, koji omogućavaju tajkunima da kupuju srpske firme i da ih preprodaju.

Što se "Putnika" tiče, u njegovu privatizaciju uključio se i ministar trgovine, turizma i usluga Bojan Dimitrijević. Iako je u interesu države da postigne najbolju cenu, njegovo ministarstvo u sredu je saopštilo da u privatizaciji "Putnika" ponuđena cena ne treba da bude presudna, nego je "važna kompletna ponuda".

To je apsurd. Time je Dimitrijević praktično nagovestio flagrantno kršenje zakona u postupku privatizacije i da "Putnik" čeka režija kakvu smo videli u privatizaciji "Knjaza Miloša". "Putnik" se ne prodaje na tenderu, nego na berzi, gde je ponuđena cena jedino važna. Ako bude diskvalifikovana Lucenkova ponuda onda neće biti drugog kruga i "Putnik" će biti prodat po početnoj ceni, a mali akcionari oštećeni - rekao je za Sinu konsultant za strana ulaganja.

Isti izvor navodi da iza ponude investicionog fonda "Aciona", čiji je većinski vlasnik ruska kompanija "Metropol", stoje dva srpska tajkuna i Lucenkova ponuda ih ugrožava. Jedini izlaz za njih je diskvalifikacija ruskog biznismena.

Zbog toga su zatražili od Komisije za hartije od vrednosti da ispita istinitost podataka u konkurentskoj ponudi. Lucenkovi zastupnici će danas Komisiji predati odgovor, a zatim sledi odluka Komisije. Rok za podnošenje ponuda za kupovinu "Putnika" je do 18. aprila, a 23. aprila je zatvaranje ponuda Akcionarskog fonda.

(Glas javnosti)

Stečaj stiže u Matroz?
Datum: 13. 04. 2007 14:48 - Pošalji na mail

Sremska Mitrovica, 13. april 2007 - Upravni odbor Matroza je podržao predlog finansijskog savetnika ovo preduzeće bude privatizovano iz stečaja.

Generalni direktor sremskomitrovačkog Matroza je rekao da bi otvaranje stečaja stvorilo mogućnost da se možda već naredne jeseni u nekim pogonima obnovi proizvodnja, jer su dva poslovna partnera izrazila nameru da učestvuju u privatizaciji Matroza iz stečaja.

On je rekao da su tokom trećeg tendera sa jedinim potencijalnim kupcem, iako je ponuda bila nekvalitetna, vođeni razgovori, pošto je najavio značajne investicione programe.

Taj kupac je ponudio svega sto hiljada evra za Matroz, prihvatao ostanak oko 350 radnika i, pored investicija od 20 do 30 miliona evra, ponudio svega dva miliona evra za komercijalne dugove i rešavanje problema prekobrojnih.

Matrozu je otpisano oko 80 miliona evra duga, a komercijalni dug je između 20 i 30 miliona evra, jer se stvarno stanje ne zna pošto su tokom godina rađene neke kompenzacije sa mađarskim partnerom bez odobrenja Narodne banke.

„Interes svih je da se Matroz ubrzano privatizuje i niko nema želju da se stečaj odugovlači i Matroz prodaje u delovima. Za radnike je bitno da je Upravni odbor od Vlade Srbije tražio da se pre stečaja iz budžeta radnicima isplati deo zaostalih primanja kako bi imali od čega da žive dok ne počnu da dobijaju nadoknadu sa Tržišta rada“, rekao je Milenković. Pred upravnom zgradom se okupilo stotinak članova Udruženja građana radnika Matroza, koji su kritikovali čelnih ljudi oba reprezentativna sindikata u preduzeću za koje tvrde da nelegalno predstavljaju zaposlene. Radnici su zatražili da se proces restrukturiranja nastavi i da preko policije spreči razvlačenje imovine. Novi skup Udruženja građana radnika Matroza zakazalo je za narednu sredu.

(Dnevnik, B92)

Pare iz čarapa idu na berzu
Datum: 13. 04. 2007 08:20 - Pošalji na mail

Novi Sad, 13. april 2007 - Kada žitelji razvijenih zemalja raspoređuju svoj kućni budžet onda dileme nema, lepo se slože tri trećine. Jedna se daje za stanovanje, druga se troši, a treća investira. Najčešće se ovaj deo viška ulaže u poslove štednog osiguranja, ili se ostavlja za sigurnu starost.

Ako se ima i preko toga, potroši se ili se ulaže s većim rizikom nego što su ovi penzionerski poslovi. A tu se kao jedan od vidova nameću investicioni fondovi i mogućnost zarade na berzi. Naši građani su još daleko od stranaca, pa ne samo da im počesto manjka treća trećina za ulaganje, već i s one dve prethodne imaju teškoća. Međutim, štedni ulozi u bankama rastu, a ni berza našim ljudima nije više strana.

Podaci sa Beogradske berze govore da je u prvom ovogodišnjem kvartalu broj fizičkih lica koja su se pojavila kao investitori bio četiri i po puta veći nego u istom razdoblju prethodne godine. Kada se već odluče za ovu opciju ulagačima se savetuje oprez, jer na berzama može mnogo da se zaradi, ali i da se izgubi. Sve zavisi od toga koja se hartija kada kupi i kada proda. Oni koji su kupovali akcije „Energoprojekta“ lane su za njih plaćali 900 do 1.000 dinara, a nedavni su mogli da ih prodaju i unovče po 3.200 dinara. Ovde brojke govore sve same po sebi. Nisu loše prošli ni kupci akcija „Soko-Štarka“, ni Luke Beograd, jer se na njihovim hartijama moglo zaraditi 406 procenata, odnosno 380 posto. Vlasnici akcija poslovnih banaka konstantno dobro prolaze, one su među prvih deset s navećim prometom. A akcije „Lukoila“ pale su čak 80 odsto. Zato se građanima koji odluče da se prvi put upuste u ovu varijantu predlaže da potraže stručnu pomoć, jer gubici se dese i profesionalnim investitorima, a kamoli njima.Drugo mesto na kome se bez rada može zaraditi slatka para su investicioni fondovi. Za sada imamo samo jedan takav domaći, a oni koji su uložili tamo pre mesec dana 1.000 dinara sada imaju 1.212 dinara. Najavljeno je osnivanje još domaćih fondova, pa će uskoro prihod moći da se upredi a kapital seli shodno zaradi i očekivanjima ulagača. Lep prihod donose i uplate dobrovoljnog penzionog osiguranja, ali tu treba sačekati da se zađe u šestu deceniju da bu se novac mogao koristiti.

Jedan od isplativijih poslova je kupovina štednih zapisa NBS, jer je kamata 14 posto godišnje. Poverenje u banke se vratilo, pa štedni ulozi rastu. Za dinare oročeno na godinu dana kamata je između 9 i 10 posto, a za evre koji procenta manje. Mada i za evre pojedine banke nude atraktivne stope i do 8 posto, uslov je da se uloži veća suma i da se oroči na godinu dana. Ovih programa moglo bi biti i više jer banke uz pomoć domaćih izvora kreditiranja zaobilaze skupu rezervu NBS, koja važi za sredstva koja povlače iz inostranstva.

(Dnevnik)

Dobit Dijamanta 1,1 milijarda dinara
Datum: 13. 04. 2007 08:11 - Pošalji na mail

Beograd, 13. april 2007 - Zrenjaninska uljara Dijamant (DJMN) nastavila je uspešno poslovanje otkada njome upravlja hrvatska kompanija Agrokor. Kako je objavljeno u prospektu na berzi, Dijamant je značajno povećao prihode i ostvario rekordnu dobit u svojoj istoriji.

U 2006. godini Dijamant je ostvario rast prihoda od prodaje od 20 procenata dok je ostvarena dobit pre oporezivanja 1,1 milijarda dinara što je uvećanje u odnosu na prethodnu godinu od 67 procenata. Jedna akcija Dijamanta juče je na Beogradskoj berzi vredela 55.000 dinara što je skok od 6,4 puta u poslednjih godinu dana.

(AC Broker)

Ugovor NBS, Čačanske i Privredne banke
Datum: 12. 04. 2007 14:27 - Pošalji na mail

Beograd, 12. april 2007 - Narodna banke Srbije je potpisala finansijski ugovor sa Čačanskom bankom (CCNB) i Privrednom bankom Beograd (PRBN).

Time su i te dve banke uključene u realizaciju kreditne linije Apeks globalni krediti, koju je odobrila Evropska investiciona banka, a čiji je cilj razvoj malih i srednjih preduzeća i lokalnih samouprava u Srbiji, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Prvi finansijski ugovor po Apeks globalnom kreditu potpisan je u julu 2002. godine u iznosu od 20 miliona evra i njime su odobreni prvi dugoročni krediti, koje su dobili 26 srpskih preduzeća i jedna opština, što je omogućilo otvaranje 551 novih radnih mesta.

U junu 2004. godine zaključen je drugi finansijski ugovor sa Evropskom centralnom bankom u iznosu od 45 miliona evra, dodaje se u saopštenju i navodi da je do sada 30 krajnjih korisnika, 19 preduzeća i 11 opština, dobilo sredstva iz ove kreditne linije, čime je otvoreno još 287 novih radnih mesta.

Sredstva druge kreditne linije plasirana su preko NBS, kao agenta, posredničkim bankama koje je odabrala Evropska investiciona banka - Komercijalnoj, Unikredit, Kulskoj i Erste banci. Uključenje novih posredničkih banaka, Privredne i Čačanske banke u ovu kreditnu liniju, omogućiće bržu realizaciju preostalih raspoloživih sredstava od 28,2 miliona evra.

Malim i srednjim preduzećima i lokalnim samoupravama krediti se odobravaju uz varijabilnu kamatnu stopu na godišnjem nivou od 7,81 odsto ili fiksnu od oko osam odsto, pri čemu je ročnost kredita za mala i srednja preduzeća 12 godina, a kod kredita za infrastrukturu 15 godina.

Period počeka je za mala i srednja preduzeća do tri godine, a za infrastrukturne projekte do pet godina, a Evropska investiciona banka finansira do 50 odsto od ukupne vrednosti projekta krajnjih korisnika, dodaje se u saopštenju.

(Beta, B92)

Uspešna dokapitalizacija Metals banke
Datum: 12. 04. 2007 13:58 - Pošalji na mail

Beograd, 12. april 2007 - Prema još uvek nezvaničnim informacijama i treća dokapitalizacija Metals banke (MTBN) u poslednjih 10 meseci završena je uspešno.

Akcionari su pravo preče kupovine mogli koristiti po ceni od 36.000 dinara dok je u javnom upisu koji je juče završen cena jedne akcije bila 39.000 dinara. Prema nezvaničnim informacijama, ostatak emisije od 15,3 miliona evra koji je bio u slobodnoj prodaji preplaćen je oko 17 puta te će svi akcionari dobiti toliko puta umanjen broj akcija u odnosu na broj upisanih. Jedna akcija Metals banke danas se na Beogradskoj berzi kretala u rasponu 63-64.000 dinara.

(AC Broker)

„Metalac” deli dividende
Datum: 12. 04. 2007 13:42 - Pošalji na mail

Gornji Milanovac, 12. april 2007 - Uspešnu 2006. godinu neposredno će osetiti, i te kako, i oko 1.600 zaposlenih u holding kompaniji „Metalac” (MTLC). Iz 62,5 miliona evra ukupnog prihoda (14,5 miliona od izvoza) proisteklo je 5,5 miliona evra profita. Domaćinski je da najveći deo tog kolača bude usmeren u dalji razvoj, ali nije zaboravljen ni lični standard radnika akcionara.

Izdvojili smo 102 miliona dinara za dividende i one će biti isplaćene akcionarima u dva dela: 10. maja i 10 septembra. Oko 53 miliona dinara podeliće se kao premije i to kao radničke premije, budući da je još 16 miliona rezervisano za premije menadžmentskom timu – kaže Petrašin Jakovljević, generalni direktor.

Na naše pitanje, šta je ključno u uspešnom poslovanju „Metalca”, proizvođača ne baš profitabilnih proizvoda (posuđe, bojleri), direktor ističe da je privatizacija obavljena 1990. godine i to podelom akcija kolektivu i ostalim zainteresovanim. Tako su izbegnute sve zamke i neprincipijelnosti kasnijih tendera i aukcija, koji su ostavili hiljade radnika bez posla i proizveli mnoštvo štrajkova. „Metalac” ne zna za štrajkove, redovno prima nove radnike (stotinu ih je zaposleno u 2006. i još 150 bilo angažovano preko omladinskih zadruga).

Poznati ekonomista, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Dragan Đuričin, sada i potpredsednik UO kompanije, spremno je govorio za „Politiku” i o teškoćama sa kojima se suočava kompanija.

„Metalac” ostvaruje veliki izvoz, ali ne i veliku dobit iz tog posla. Razlog je što je vrednost dinara za 12 odsto iznad realnog kursa, a to nije dobro za izvoznike. Cilj države je stabilan kurs i niska inflacija, naš cilj je profit. To ne ide baš u istom smeru. No, i to je bolje nego hiperinflacija. Na unutrašnjem tržištu imamo popriličnu liberalizaciju koja nama ne smeta, ali nam smeta „siva ekonomija” u našoj branši. Ima je podosta i nezakonito nam konkuriše izbegavajući plaćanje PDV-a. Drugi problem su standardi u proizvodnji. Dok ih mi maksimalno ispunjavamo, a to košta i diže proizvodnu cenu, drugi ih zaobilaze, prave proizvode opasne po potrošače, recimo bojlere, ali jeftinije od naših i tako nam, nelojalno, oduzimaju deo tržišta – ističe dr Đuričin.

Potpredsednik UO se, ipak, nada da to neće omesti „Metalac” u ekspanzivnom razvoju, verujući najviše u mlad menadžerski tim (osmoro stručnjaka) koji se osposobljava da, u bliskoj budućnosti, vodi kompaniju. Zato smatra da strateški cilj – 120 miliona evra ukupnog prihoda i 10 miliona profita u 2012. godini – koji je, pre pet dana, obelodanio predsednik kompanije Dragoljub Vukadinović, može da bude i znatno bolji.

(Politika)

Za Ikarbus deset zainteresovanih
Datum: 11. 04. 2007 12:00 - Pošalji na mail

Beograd, 11. april 2007 - Za kupovinu državnog "paketa" u Ikarbusu je zainteresovano deset kompanija koje se bave istom delatnošću kao i Ikarbus.

Direktor tog preduzeća Srećko Nijemčević kaže da "stvari idu svojim tokom i u skladu sa zakonom. Sve je na odluci države kada će prodati svoj paket od 40 odsto akcija u Ikarbusu".

U Agenciji za privatizaciju kažu, prenosi Tanjug, da bi do kraja aprila trebalo bi da bude izabran privatizacioni savetnik za Fabriku autobusa i specijalnih vozila Ikarbus, a tek posle toga će biti određena dalja dinamika procesa privatizacije tog preduzeća.

Kako je predviđeno, državni udeo od 40 odsto akcija u tom akcionarskom društvu bi trebalo da se proda na javnom tenderu, ali kada će biti objavljen javni poziv za učešće na tenderu, u Agenciji za privatizaciju još ne znaju.

Ikarbus je sada akcionarsko društvo sa 720 zaposlenih, lider je u proizvodnji autobusa u jugoistočnoj Evropi i predstavlja značajan potencijal srpske privrede. Proizvodi gradske, međugradske i turističke autobuse na prirodni gas. Kapacitet proizvodnih pogona je hiljadu vozila godišnje i iz ove fabrike do sada je "izašlo" 20 hiljada različitih vrsta autobusa.

Kao osnovne prednosti u "profilu" firme na sajtu Agencije za privatizaciju navedeni su duga tradicija proizvodnje različitih tipova autobusa i dobra lokacija fabrike. Navedena je i mogućnost plasmana proizvoda u zemlje bivše Jugoslavije i Rusije, dok se kao glavni nedostatak pominje "veliki broj zaposlenih za trenutni obim proizvodnje". Ikarbus je osnovan 1923. godine kao prva fabrika aviona na Balkanu. Prvobitni naziv bio mu je Ikarus, po Ikaru, jednom od najpoznatijih likova grčke mitologije, koji je ostvario večiti san čoveka o letu. Prvi autobus u Ikarusu proizveden je 1954. godine, po licenci austrijske firme Saurer.

(Tanjug, B92)

Hrvatske šećerane atraktivne na burzi
Datum: 11. 04. 2007 08:26 - Pošalji na mail

Zagreb, 11. april 2007 - Malo je investitora koji nakon objave rezultata poslovanja za 2006. ne bi u svom portfelju htjelo imati dionicu osječke šećerane IPK Kandita. Porast dobiti od 77 posto ulagači su honorirali s 15 posto porasta prošle srijedu i 12 posto porasta u utorak, uz preko 10 milijuna prometa u ta dva dana. No, ova dionica još ima potencijala za rast.

"Od kada je krenula objava poslovnih rezultata IPK Kandit je jedino pravo i to ugodno iznenađenje", rekao nam je analitičar jednog od najvećih hrvatskih društava za upravljanje investicijskim fondovima.

Iako je ova dionica uglavnom izvan fokusa medija pa i ulagača, koji su uglavnom koncentirani na sektorsku perjanicu Viro. Viro je nedvojbeno izuzetna kvalitetna dionica, no nagli rast u posljednjih tri mjeseca učinio je tu dionicu dosta skupom i iz današnje prespektive manje atraktivnom za ulagače koji zahtijevaju visoke prinose, a takvi dominiraju na hrvatskom tržištu. O tome smo već pisali.

IPK Kandit je još uvijek dionica s bitno većim potencijalom u odnosu na Viro, a u prilog tome govori da je tržišna kapitalizacija Vira (koji ima prihode cca, 600 milijuna kuna) 1,4 milijarde kuna, dok je tržišna kapitalizacija IPK Kandita svega 786 milijuna kuna, a ima prihode veće od 800 milijuna kuna. Viro je s druge strane, daleko profitabilniji od IPK Kandita.

"Uspoređujući te dvije šećerane prema kriteriju prodaje s francuskim i njemačkim konkurentima, došli smo do zaključka da je Viro nešto precijenjen, dok IPK Kandit ima još prostora za rast", tvrdi poznavatelj industrije šećera, uz vrlo važnu napomenu "nakon današnjeg porasta od 12 posto i ta je perspektiva dosta sužena."

Na očekivanja investitora od ove dionice svavako utječu i najave poslovne suradnje naš tri šećerane(virovitičke, županjske i osječke) kroz vlasničko povezivanje. "To će imati učinka uglavnom na troškovnoj strani, budući da sve šećerane rade s punim kapacitetom", smatra naš sugovornik i iako su mogući i značajniji sinergijski efekti."

Dugoročno gledano izvoz šećera u EU, koji je danas u režimu kvota očekuju značajne promjene u budućnosti. Naime, EU je nakon četrdeset godina odlučila reformirati tržište šećera na kojem zbog izuzetno visokih subvencija umjetno održavana niska cijena bijelog šečera što je sprječavalo dominaciju uvoza šećera iz zemalja u razvoju, a zapravo bivših europskih kolonija.

Afričke, karipske i pacifičke države(ACP) još iz kolonijalnih vremena koriste neke olakšice, pa je tako cijena šećera u EU viša od svjetskog prosjeka, a očekuje se taj trend nastaviti i nakon početka liberalizacije tržišta u 2014/15. Ipak, cijena bijelog šečera će drastično pasti.

Od sezone 2006/2007. EU smanjuje subvencije proizvođačima šećera, no štiti ih kvotama za uvoz u EU istovremeno nudeći im pomoć za gašenje proizvodnje šećere i prelazak u neku drugu djelatnost. Ta sredstva koriste brojne europske šećerane, pa ih je i zatvoreno nekoliko u našem bližem okruženju. Kako prijelazno razdoblje traje do 2014/15 i naše šećerane imaju dosta vremena za prilagodbu, a Viro je već najavio i prve korake u diverzifikaciji poslovanja, pa su i ta očekivanja ugrađene u njegovu cijenu. Od IPK Kandit takve planove investitorska javnost još očekuje.

(www.business.hr)

Invej ne kupuje Deltinu uljaru
Datum: 10. 04. 2007 16:55 - Pošalji na mail

Beograd, 10. april 2007 - Beogradski Invej saopštio da je odustao od kupovine uljare Sunce iz Sombora, čiji je većinski vlasnik beogradski Delta holding.

Razlog za odustajenje su poslovni rezultati te uljare koji nisu bili na nivou očekivanih, stoji u saopštenju Inveja.

U saopštenju se potvrđuje da su početkom ove godine "Delta" i "Invej" vodili pregovore o mogućoj kupovini uljare "Sunce", ali da se od toga odustalo nakon uvida u poslovanje somborske fabrike.

"Nakon sagledavanja bilansnih pokazatelja iz finansijskih izveštaja za 2006. godinu, odustalo se od daljih pregovora", navode iz "Inveja".

"Invej" je demantovao i napise medija da je prošle godine od "Delte" kupio uljaru "Dunavka" iz Velikog Gradišta.

(Beta, B92)

Fidelinka otvara lanac novih Caffe-pekara
Datum: 10. 04. 2007 08:47 - Pošalji na mail

Beograd, 10. april 2007 - Iako se tek za desetak dana očekuje zvanično otvaranje, prve dve Caffe - pekare iz sistema Brend end Co, u Nušićevoj ulici i kod Doma omladine u Dečanskoj, već su počele da rade, a početni efekti prevazišli su naša očekivanja.

Reč je o nešto drugačijim pekarama, prilagođenim urbanom mentalitetu, u kojima se može prijatno provesti pauza uz pecivo, salatu, sendvič, kolače ili kafu. Planiramo da do kraja godine otvorimo 10 do 15 lokala na teritoriji Beograda, a do kraja 2009. godine 50 lokala u svim većim gradovima sirom Srbije, Nakon toga, usmeravamo se na zemlje iz regiona, a ubeđen sam da će ovaj oblik usluge biti uspešan i u Sofiji, Zagrebu, Sarajevu, zašto ne i u Beču. Mislim da je potpuno opravdana odluka menadžmenta Fidelinke, da nakon šest decenija u proizvodnji žitarica i testenine, počne da stvara brendove i u finalnim proizvodima. To potvrđuju i prva iskustva u proizvodnji krekera i sada u promociji "urbanih" pekara - kaže za Danas Branimir Lalić, menadžer koji je, nakon 18 godina provedenih u vrhu bečke centrale Mek Donaldsa, gde je u tom lancu restorana bio zadužen za otvaranje novih objekata u 19 zemalja istočne Evrope, došao da sa rukovodstvom Fidelinke (FIDL) izgradi novi regionalni brend.

Naš sagovornik ističe da za investitore Beograd još uvek nije jednostavna sredina, jer uz sva poboljšanja, posebno u proceduri izdavanja dozvola za gradnju, još uvek ima mnogo birokratije i zakona koji nisu usaglašeni sa evropskim modelima poslovanja. "Ovo je pravo vreme da Srbija počne da gradi brendove u prehrani. Hrana je naša nafta i ukoliko uspemo da je upakujemo tako da uz kvalitet i dobru uslugu postane i doživljaj, imamo dobre izglede da uspemo" kaže Lalić. On navodi da je opremanje prva dva objekta centru Beograda koštalo po 180 hiljada evra, ali smatra da će uređivanje lokala od 80 do 150 kvadrata, u proseku koštati oko 120 hiljada evra.

U starom jezgru Beograda lokali se opremaju u retro stilu, ali će na Novom Beogradu, recimo, to biti sasvim drugačije i prilagođeno arhitektonskom ambijentu i strukturi potrošača. Kreirali smo nekoliko takvih stilova, a svi su prepoznatljivi po atmosferi u kojoj se gosti dobro osećaju. Uz to, naravno, ide i kvalitet. Uz sirovine i proizvode koje je Fidelinka već razvila, svaki lokal imaće i sopstvenu proizvodnju - kaže Lalić i dodaje da su ljudi najvažnija karika u procesu formiranja brenda, jer bez njih, uz sva ulaganja u proizvod i marketing, nije moguće izgraditi poverenje potrošača.

(Danas)

Beogradska berza neće raditi za praznike
Datum: 06. 04. 2007 16:07 - Pošalji na mail

Beograd, 6. april 2007 - Beogradska berza saopštila je da za vreme uskršnjih praznika neće raditi. Kako je rečeno agenciji Beta, trgovanja na berzi neće biti danas i u ponedeljak, 9. aprila.

Za prva tri meseca ove godine Beogradska berza je imala ukupan promet od 43,7 milijardi dinara, odnosno 545 miliona evra, što je povećanje od 165 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

(Beta)

"Lasta" ide na tender
Datum: 06. 04. 2007 15:54 - Pošalji na mail

Beograd, 6. april 2007 - Generalni direktor saobraćajnog preduzeća "Lasta" Velibor Sovrlić najavio je juče da bi tenderska privatizacija tog preduzeća trebalo da počne do kraja 2007. godine, prenosi Tanjug.

Na konferenciji za novinare, povodom 60. godina od osnivanja "Laste", Sovrlić je rekao je da je Agencija za privatizaciju već angažovala englesku konsultantsku kuću BPI za privatizacionog savetnika i precizirao da će na tenderu biti ponuđeno oko 65 odsto društvenog kapitala. Ostatak od 35 odsto akcija "Laste" je u rukama malih akcionara i te deonice će biti ponuđene na Beogradskoj berzi, rekao je Sovrlić i dodao da je već potpisao prospekt preduzeća, ali da je za početak trgovanja potrebno da se reše neki manji problemi. On je ocenio da će početna cena jedne akcije "Laste" biti oko pet evra.

Generalni direktor "Laste" je istakao da ima dosta zainteresovanih firmi iz zemlje i inostranstva, kao i investicionih fondova, za privatizaciju "Laste". "Lasta" ima vozni park od oko 730 autobusa i oko 4.000 zaposlenih i prevozi putnike u javnom prevozu Beograda, prigradskom, međugradskom i međunarodnom saobraćaju, a u toku 2006. godine njeni autobusi prešli su oko 67 miliona kilometara i prevezli više od 100 miliona putnika.

(Glas javnosti)

Planum i Mostogradnja rade u Maroku
Datum: 05. 04. 2007 14:50 - Pošalji na mail

Rabat, 5. april 2007 - Građevinska preduzeća "Planum" (PLNM) i "Mostogradnja" dobili su posao u Maroku, vredan 2,5 miliona evra.

Građevinci iz Srbije grade puteve u Maroku uz pomoć ambasade Srbije Reč je o dodatnim poslovima na autoputu Agadir-Amskrud, koji se sastoje od izgradnje nadvožnjaka, benzinske pumpe i restorana sa pratećim objektima za odmaranje putnika.

Ovo je treći građevinski projekat koji je obezbeđen našim građevinskim firmama uz pomoć ambasade Srbije u Maroku. Ukupna vrednost tih projekata je 115 miliona evra.

Na sastanku ambasadora Mehmeda Bećovića i marokanskog ministra za opremu i saobraćaj Karima Galaba potvrdjena je spremnost marokanskog ministarstva za uspostavljanje saradnje sa srpskim ministarstvom za kapitalne investicije i dogovoreno je da dva ministarstva potpišu protokol o saradnji, saopšteno je iz ambasade Srbije u Maroku.

(Tanjug, B92)

Prihod Takovo osiguranja 1,4 mlrd.
Datum: 05. 04. 2007 14:48 - Pošalji na mail

Kragujevac, 5. april 2007 - Kragujevačko Takovo osiguranje (TKOSM) je ostvarilo u 2006. prihod od 1,4 milijardi dinara, što je za 26,64 odsto više nego u 2005.

Generalni direktor tog preduzeća Dragan Jovović je kazao da je to preduzeće prošle godine isplatilo 99,94 odsto obaveza prema osiguranicima, što je uticalo da se vrednost akcija za 12 meseci poveća za šest i po puta i dodao da je tokom prošle godine zaključeno 206.374 osiguranja.

Prema njegovim rečima, cena akcija Takova na berzi 30. marta je iznosila 585 hiljada dinara i bila preko 11 puta veća od nominalne vrednosti koja iznosi 50 hiljada dinara.

Skupština Akcionarskog društva osiguranje Takovo donela je odluku o denominaciji, odnosno smanjenje nominalne vrednosti akcija na hiljadu dinara, ali se povećao broj akcija sa šest hiljada na 300 hiljada.

(Beta, B92)

Bugarski Rubin ulaže 120.000 evra u staklaru
Datum: 05. 04. 2007 11:21 - Pošalji na mail

Paraćin, 5. april 2007 - Bugarski Rubin investiraće 120.000 evra u sanaciju peći u Srpskoj fabrici stakla, kaže generalni direktor Aleksandar Đukić.

Sanaciju će na temperaturi od 1.600 stepeni obaviti stručnjaci iz Nemačke i Belgije Bugarski Rubin se obavezao da će u Srpsku fabriku stakla za pet godina investirati 25 miliona evra, ali se već sada zna da će biti uloženo pet miliona evra više, izjavio je generalni direktor Aleksandar Đukić.

On je rekao da će ova sredstva biti uložena u rekonstrukciju fabrike u naredne tri godine, i to najviše u pogon ambalažnog stakla koji čini 70 odsto ukupne proizvodnje, što ne znači da se neće investirati i u ostale delove fabrike. "Već smo krenuli u prvu investiciju", istakao je Đukić i dodao da je vlasnik osigurao 120 hiljada evra za sanaciju najveće peći, kapaciteta 200 tona ambalaže za 24 časa. Peć se neće gasiti i zaustavljati proizvodnja, kako je to rađeno ranije, već će na temperaturi od 1.600 stepeni sanaciju obaviti stručnjaci iz Nemačke i Belgije.

(Tanjug, B92)

Centroproizvod na berzi
Datum: 05. 04. 2007 09:10 - Pošalji na mail

Beograd, 5. april 2007 - Prvo trgovanje akcijama beogradskog Centroproizvoda zakazano je za 16. april a unošenje prodajnih i kupovnih naloga biće omogućeno počev od narednog utorka. Početna cena iznosi 786 dinara i prvog dana trgovanja se može kretati u rasponu -20/+300 odsto.

Većinski vlasnik Centroproizvoda postala je septembra 2004. godine Donkafe grupa putem dokapitalizacije od 16 miliona evra. Za ovu kompaniju inicijalno je bila zainteresovana i hrvatska Podravka, ali je kasnije odustala od ponude za preuzimanjem koju je odobrila i Komisija za hartije od vrednosti.

(AC Broker)

Tigar na zvaničnom listingu Beogradske berze
Datum: 04. 04. 2007 15:05 - Pošalji na mail

Beograd, 4. april 2007 - Pirotski Tigar (TIGR) biće prvo preduzeće sa Beogradske berze koje će se naći na zvaničnim listingu A počev od 10. aprila.

Indikativna cena za prvo trgovanje akcijama utvrđuje se u visini poslednje cene akcija na zatvaranju od sutrašnjeg dana. Kotiranje akcija na zvaničnom listingu podrazumeva, između ostalog, obavezu emitenta da kvartalno informiše investitore i akcionare o svim relevantnim pokazateljima koji mogu da utiču na cenu akcijskog kapitala.

(AC Broker)

Akcije PIK Bečeja na berzi od 11. aprila
Datum: 04. 04. 2007 13:39 - Pošalji na mail

Beograd, 4. april 2007 - Prvo trgovanje akcijama Poljoprivredno-industrijskog kombinata (PIK) "Bečej" zakazano je za 11. april, po početnoj ceni od 12.254 dinara za jednu akciju, navodi se na sajtu Beogradske berze.

Kako se navodi na sajtu, na vanberzansko tržište biće uključeno 273.551 akcija, koje će se prodavati po metodu preovlađujuće cene.

Nominalna vrednost jedne akcije PIK "Bečeja" je 8.000 dinara.

PIK "Bečej" imao je u 2006. godni dobitak od oko pet miliona dinara, a većinski paket od 52,86 odsto akcija poseduje preduzeće PIK Bečej investments.

(Beta)

Univerzal banka: dobit skoro 3 puta veća
Datum: 03. 04. 2007 13:34 - Pošalji na mail

Beograd, 3. april 2007. godine – Univerzal banka (UNBN) u 2006. godini ostvarila je 486,3 miliona dinara neto dobiti (6 miliona evra), što je za 2,8 puta više od ostvarenog neto rezultata u prethodnoj godini.

Ukupna bilansna aktiva iznosi 9,9 milijardi dinara (123,3 miliona evra), što predstavlja rast od 96 odsto dok su plasmani komitentima skočili čak 241,8 odsto. Ukupni kapital banke je na nivou od 3,3 milijarde dinara (41,1 milion evra), što je uvećalo korigovanu knjigovodstvenu vrednost akcije za skoro 1.000 dinara, te sada iznosi 8.890 dinara. Univerzal banka je juče dostgla cenu do 45.279 dinara, i na ovom nivou vredi oko 210 miliona evra.

(AC Broker)

Komercijalna banka ostvarila dobit 860 od miliona dinara
Datum: 03. 04. 2007 08:31 - Pošalji na mail

Beograd, 3. april 2007. godine – Beogradska Komercijalna banka (KMBN) objavila je finansijske izveštaje za 2006. godinu. Ukupna bilansna aktiva iznosi 102,2 milijarde dinara, što predstavlja rast od 36,6 odsto u odnosu na proteklu godinu što je ipak za 10 odsto manje od rasta bilansne sume bankarskog sektora Srbije .

Plasmani klijentima su povećani za 36,5 odsto, dok je depozitna baza veća za 31,6 procenata. Ukupni kapital iznosi 15,99 milijardi dinara što je 78,8 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ostvarena dobit iz redovnog poslovanja za 2006. godinu iznosi 860,14 miliona dinara i veća je u odnosu na prethodnu za 67,6 odsto. Tržišna vrednost Komercijalne banke zabeležila je veliki rast na Beogradskoj berzi te je samo od nove godine uvećana za skoro 95 procenata. Po jučerašnjoj ceni zatvaranja od 144.500 dinara Komercijalna banka vredi više od 1,5 milijardi evra.

(AC Broker)

"Delta" merka "Simpo"
Datum: 03. 04. 2007 08:27 - Pošalji na mail

Vranje, 3. april 2007 - Uoči predstojeće tenderske prodaje državnog paketa akcija "Simpa" (SMPO), na jugu Srbije uveliko se šire glasovi o tome da je za kupovinu kompanije Dragomira Tomića zainteresovan vlasnik beogradske "Delte" Miroslav Mišković. U "Delti" u Beogradu su potvrdili da su razgovori s predstavnicima "Simpa" o kupovini prodajnih objekata "Si marketa" pri kraju. Da li će "Delta" da preuzme i državni paket akcija kompanije iz Vranja znaće se, međutim, tek za mesec dana.

Povodom najava da bi Mišković trebalo uskoro da postane novi vlasnik "Simpa", u ovoj kompaniji s oprezom ističu, da je još rano da se govori o potencijalnim kupcima jer je tek nedavno izabran privatizacioni savetnik. Potpredsednik "Simpa" Budimir Mihajlović za lokalne medije je rekao da ovoj firmi predstoji brža privatizacija.

Za privatizacionog savetnika "Simpa" određena je beogradska brokerska kuća "Citadel". Za mesec i po dana biće poznat način privatizacije državnog dela akcija kompanije - rekao je Mihajlović.

Direktor Službe za informisanje u "Simpu" Siniša Mitić rekao je, da je Upravni odbor doneo odluku kojom se odobrava prenos udela kompanije u zavisnim preduzećima trećim licima uz naknadu. Naveo je i to da je još rano da se o kupcima govori.

(Glas javnosti)

Pomeren rok za prodaju BIP-a
Datum: 02. 04. 2007 14:29 - Pošalji na mail

Beograd, 2. april 2007 - Rok za dostavljanje ponuda za kupovinu BIP-a (BIPB) je produžen do 21. aprila, saopštila je Agencija za privatizaciju.

Tender za prodaju BIP prvobitno je trebalo da bude zaključen 30. marta. U Agenciji kažu da nisu objavljivali izmenu javnog poziva, već su samo obaveštenje te vrste poslali kandidovanim kupcima, odnosno svima onima koji su otkupili tendersku dokumentaciju.

Takvo produženje rokova je, ističu u Agenciji, u skladu sa procedurom, a utvrđeno je na zahtev kandidovanih kupaca, na šta oni imaju pravo.

Nervoza raste među radnicima BIP-a, pa su prozvali ministra Bubala za nezakonitost u formiranju tenderske komisije. Uredbom, naime, u tenderskoj proceduri propisano je da član tenderske komisije ne moze biti niko ko ima makar i jednu akciju u tom preduzeću.

Ministar Bubalo je, ipak, iz redova zaposlenih u BIP-u u tendersku komisiju postavio predsednika sindikata Miodraga Radovanovića, koji ima akcije i Milojka Svojića, koji ne samo da ima akcije, već je, po njihovim navodima, deo konzorcijuma koji planira da se kandiduje za kupovinu BIP.

Inače, ljubljanski dnevnik Finance je prošle nedelje pisao o zainteresovanosti Pivare Laško za učešće na tenderu za privatizaciju Beogradske industrije piva.

(B92)

I Politika porasla četiri puta
Datum: 02. 04. 2007 12:15 - Pošalji na mail

Beograd, 2. april 2007 - Akcije beogradskog izdavačkog preduzeće Politika (PLTK) prvi dan trgovanja porasle su maksimalnih 300 odsto dostigavši cenu od 2.592 dinara. Promet je iznosio 44,3 miliona dinara. Od sutra dozvoljeni raspon fluktuiranja cene ove akcije iznosi +/-20 procenata.

Politika je, nakon velikog gubitka ostvarenog u 2005. godini, zabeležila pozitivno poslovanje u prethodnoj godini sa neto rezultatom od 25,5 miliona dinara. Poslovni prihodi su rasli stopom od oko 11 procenata i iznosili su 1,09 milijardi dinara. Najveći akcionar Politike je država koja na svoje ime i preko preduzeća u svom vlasništvu (kao što je EPS) poseduje dvotrećinsku većinu u skupštini akcionara.

(AC Broker)

Akcije „Politike” od danas na berzi
Datum: 02. 04. 2007 09:55 - Pošalji na mail

Beograd, 2. april 2007 - Na berzi će se danas prvi put naći 3.578.844 akcija „Politike ”a. d., kojima će se trgovati po početnoj ceni od 648 dinara po akciji. „Mali akcionari nemaju usaglašen stav o tome da li će prodavati akcije – svako pojedinačno radi šta misli da je za njega najbolje”, izjavio je predsednik Udruženja malih akcionara „Politike” Žarko Rakić.

On je rekao da bi savet deoničarima mogao biti da sačekaju neko vreme, jer su dosadašnja iskustva pokazala da se cene u početku kolebaju pre nego što se ustale.

Prema rečima Rakića, za sada se ne može sa sigurnošću znati kako će se akcije kretati – nema ni zvaničnih ni nezvaničnih potvrda o zainteresovanosti za kupovinu, kao ni konačnih podataka o poslovanju firme, ali je, sudeći po do sada poznatim pokazateljima o poslovanju, optimizam opravdan.

Generalni direktor „Politike” a. d. Zoran Vacić izjavio je nekoliko dana pre izlaska kompanije na berzu da očekuje kontinuirani rast cena i ocenio da će kupovina ovih akcija biti dobra poslovna odluka.

On je podsetio da se prvog dana akcije mogu prodavati do 20 odsto manje i do 300 odsto više od početne cene, odnosno od oko 500 do približno 2.000 dinara i dodao da ne veruje da će akcije tada dostići maksimalnu vrednost. „Posle toga cena se određuje svakog dana, i može da bude 20 odsto viša ili isto toliko niža. Ja očekujem kontinuirani rast cena, kao posledicu činjenice da se preduzeće nalazi u mnogo boljem položaju nego ranije”, rekao je Vacić.

On je predvideo da će se u početku trgovati pre svega akcijama privatnih lica, koji ukupno imaju udeo od 22,20 odsto u „Politici”.

Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, najveći akcionari „Politike” su država sa 26,03 odsto akcija, Akcijski fond sa 24,13 odsto, „Elektroprivreda” sa 14,48 procenata akcija, Republički fond za PIO sa 4,93 odsto, Komercijalna banka sa 2,97 procenata, AIK Banka sa 2,08 odsto i PTT sa 1,22 odsto. „Politika” ima udeo od 50 odsto u preduzeću „Politika novine i magazini”, čije vlasništvo deli sa nemačkim medijskim koncernom „Vac”, 51 odsto osnivačkog udela u RTV „Politici” i deset odsto u NIN-u.

(Politika)

© 2009 AC Broker. Sva prava zadržana.
Podaci o trgovanju hartijama od vrednosti preuzeti su sa sajta Beogradske berze, AC Broker ne preuzima odgovornost za tačnost podataka. English translation | Prijava greške