Pretraga hartija
 

Moj AC Broker
Korisničko ime:

Lozinka:

 

AC vesti
Želite da primate AC Broker vesti na mail? Unesite Vašu email adresu:
Beogradska berza: vesti, izveštaji, analize
Arhiva / jun 2006
Barr povisio ponudu na 755 kuna po dionici za Plivine akcije
Datum: 30. 06. 2006 14:31 - Pošalji na mail

Zagreb, 30. jun 2006 - Američki Barr objavio je danas na svojim internetskim stranicama povećanu ponudu za preuzimanje Plive. U poboljšanoj ponudi Barr Plivinim dioničarima nudi gotovinsku isplatu od 743 kune po dionici, odnosno 25,73 dolara po GDR-u te 12 kuna dividende, što ukupno iznosi 755 kuna po dionici (26,15 dolara po GDR-u). Dionica Plive ujutro je u Zagrebu dosegnula 750 kuna.

Ukupna vrijednost Barrove ponude veća je od 2,3 milijarde dolara. Generička kompanija Actavis jučer navečer je javno obznanila svoju bezuvjetnu ponudu za Plivu koja iznosi 2,3 milijarde dolara. Actavis trenutačno ima 20,4 posto udjela u vlasništvu Plive, dijelom u opcijskim ugovorima, a dijelom u vlasništvu dionica.

„Jučer i danas Actavis je stekao 1.505.943 dionica i 371.865 GDR-a Plive, što je devet posto njezina kapitala u optjecaju. Osim toga, Actavis je već kontrolirao 0,7 posto dionica Plive, koje je ranije ove godine, kao povezana strana, stekao Quaestus Private Equity Partners, tako da u kombinaciji s povezanim stranama trenutačno ima 9,7 posto Plivina kapitala. Actavis je potpisao i opcijske ugovore za dodatnu količinu od 1.894.650 dionica, što je 10,7 posto dionica Plive“, stoji u priopćenju islandske kompanije.

Plivinim dioničarima u poboljšanoj ponudi nudi 723 kuna po dionici u gotovini, te dividendu od 12 kuna po dionici, što za dioničare predstavlja gotovinsku isplatu od 735 kuna po dionici. Financiranje je osigurano i bit će aranžirano od strane JP Morgana, HSBC-a i UBS-a, a sastojat će se od kombinacije kredita i preferencijalnih dionica, stoji među ostalim u priopćenju, u kojem se objašnjava i da je odluka o povećanju ponuđene cijene posljedica podrobne analize rezultata dubinskog snimanja koje je pokazalo veće potencijalne sinergije nego što se prvotno moglo pretpostaviti.

Osim toga, izvješćuje kako je poboljšanu ponudu Actavis predao još u ponedjeljak 26. lipnja Plivi i njezinim financijskim savjetnicima, kad je Nadzorni odbor odlučivao koju će kompaniju preporučiti dioničarima.

Actavis je uvjeren u to da je poboljšani prijedlog superiorna alternativa Plivinim dioničarima i svim interesnim stranama. „Spajanjem bi nastala treća najveća generička kompanija na svijetu, a za razliku od sadašnje ponude Barra, Actavis svoju ponudu ne uvjetuje prethodnim odobrenjima regulatornih tijela SAD-a, Njemačke ili bilo koje druge jurisdikcije, što donosi trenutačnu vrijednost dioničarima. Plivi donosi ono što nijedan strateški partner ne može, više od 300 novih generičkih proizvoda u razvojnom pipelineu i tržišnu poziciju u Europi koja će generirati važne sinergije za budući rast“.

U Actavisu napominju da Plivi namjeravaju zadržati ime, transferirati proizvodnju iz nekoliko zemalja u Hrvatsku, ojačati istraživačke i razvojne potencijale tvrtke.

„Naša poboljšana ponuda rezultat je due diligencea u kojem smo zaključili da su sinergije koje možemo kreirati kombinirajući te dvije kompanije veće nego što smo prije mogli pretpostaviti. Ova poboljšana i bezuvjetna ponuda Plivinim dioničarima jasno donosi superiornu vrijednost, ali i sigurnost realizacije. Očekujemo pozitivan odgovor Plivina Nadzornog odbora i davanje javne ponude dioničarima“, komentirao je današnju objavu Robert Wessman, glavni izvršni direktor Actavisa.

Poboljšanu Actavisovu ponudu nagovijestio je jučerašnji promet dionicom Plive na Zagrebačkoj burzi - 1,316 milijardi kuna, odnosno 1,8 milijuna dionica, što odgovara udjelu od 9,7 posto. Cijena dionice pritom je dosegnula rekordnih 723 kune. Tome valja dodati 1,9 milijuna GRD-ova (380.000 dionica) protrgovanih na Londonskoj burzi do 17.30 sati. Ondje je cijena GDR-a dosegnula rekord od 25,55 dolara ili oko 736 kuna za dionicu.

Kao (najvećeg) kupca naši izvori navode Actavis (preko PBZ-a i Auctora), koji je u četvrtak Plivine dionice kupovao prije objave informacije o poboljšanoj ponudi. Ilustracije radi, današnji promet Plivom viši je od ukupnog prošlogodišnjeg prometa: u 2005. na Zagrebačkoj burzi protrgovano je 1,735 milijuna dionica Plive u vrijednosti od 649 milijuna kuna. U prvom tromjesečju ove godine volumen je dosegnuo 1,283 milijuna dionica, uz promet od 615,6 milijuna kuna.

Osim toga, jučerašnji promet dionicom Plive čini gotovo 30 posto ukupnoga redovnog prometa dionicama na Zagrebačkoj burzi (4,7 milijardi kuna), dok je u prvom tromjesečju redovni promet dionicama na ZSE-u iznosio dvije milijarde kuna.

(www.business.hr)

Vicepremijerka poziva investitore iz dijaspore
Datum: 29. 06. 2006 15:05 - Pošalji na mail

Beograd, 28. jun 2006 - Vicepremijerka Srbije Ivana Dulić-Marković pozvala je u četvrtak dijasporu da se vrati ili investira u Srbiju, kao zemlji lideru regiona u ekonomskim i političkim reformama.

Na otvaranju dvodnevne manifestacije "Vidovdanski dani dijaspore u Srbiji" u Sava centru, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić istakao je da godišnje dijaspora pomaže matici sa oko četiri milijarde dolara, ali da takva "patriotska ulaganja" nemaju budućnost.

Ministar za dijasporu Vojislav Vukčević upozorio je da od četiri milijarde dolara iz dijaspore "Srbija živi, ali ne ulaže i ne stvara materijalna dobra", i da je Investicioni fond moguće rešenje, da dijaspora ulaže u programe razvoja, a profit delili srazmerno učešću.

Učesnike skupa u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Ministarstva za dijasporu, pozdravili su i vladika Šabačko-valjevski Lavrentije, izaslanik predsednika Srbije Damjan Krnjević-Mišković i potpredsednik PKS Čedomir Vukić.

(Beta)

Promet Plivom veći od 586 milijuna kuna
Datum: 29. 06. 2006 15:02 - Pošalji na mail

Zagreb, 29. jun 2006 - "Iako ne vjerujem da će se to dogoditi, moguće je da Actavis izađe s kontraponudom. Riječ bi bila o neprijateljskom preuzimanju jer je i Actavis bio sudionikom procesa akvizicije, ponudio najviše i najbolje što može. Barrova je ponuda bila bolja i to je cijela priča ovog vrlo transparentna procesa", istaknuo je Željko Čović, predsjednik Uprave Plive, na konferenciji za novinare koju je Pliva jutros organizirala zajedno s američkom farmaceutskom kompanijom Barr Pharmaceuticals, koju je dioničarima Plive njezin Nadzorni odbor prije dva dana preporučio kao najboljeg kupca hrvatske farmaceutske industrije.

Danas je na Zagrebačkoj burzi do 14 sati protrgovano 812.056 dionica Plive, a ukupan promet iznosi više od 586 milijuna kuna. Cijena se kretala od najnižih 696 kuna do najviše 723 kune, a u 14 sati iznosila je 715 kuna. Zasad nije poznato tko stoji iza tih transakcija.

Javnosti se tom prilikom predstavio Paul M. Bisaro, predsjednik i glavni operativni direktor Barra, te izrazio veliko zadovoljstvo što se NO Plive odlučio za Barr, jer toj američkoj kompaniji, desetoj među generičkima u SAD-u, spajanje s Plivom donosi niz benefita. Posrijedi su tržište zapadne i istočne Europe, racionalizacija troškova proizvodnje i ušteda na porezima, proširenje palete generičkih lijekova, te nove razvojne i istraživačke mogućnosti bioloških lijekova u Plivinim istraživačkim institutima i novom laboratoriju u Indiji. Bisaro je otkrio kako Barr s Plivom surađuje već godinama te, premda je riječ o dvjema kompanijama koje se u dosadašnjem poslovanju jako malo preklapaju, ujedinjene čine vrlo komplementarnu i cjelovitu industriju s velikim mogućnostima razvoja. Barr će sjedište za SAD zadržati u Americi u New Jerseyu, a sjedište za Europu otvorit će u Zagrebu. Povezana kompanija, koja bi poslovala u sklopu holding kompanije Barr Pharmaceuticals, bila bi uvrštena na burzu u New Yorku, a Barr će ocijeniti uvrštenje tvrtke na Zagrebačku burzu nakon transakcije. Najizgledniji rok ulaska Barra u Plivu jest listopad, kazao je Bisaro, jer Barr prije dozvola regulatornih agencija neće kupovati dionice.

Još nije riješeno ni u kojoj će je valuti kupovati. Zasad je, naime, dogovoreno da će se dionice u Hrvatskoj plaćati kunama, a za GDR-ove Plive još se ne zna u kojoj će valuti biti plaćani. Bisaro je istaknuo kako je Barr zainteresiran kupiti sve Plivine dionice.

Na pitanje kako će Barr odgovoriti na moguću Actavisovu kontraponudu, odnosno hoće li konkretno podizati ponuđenu cijenu dionice, Bisaro je odgovorio kako će odgovora biti, a kakva - ovisi o kontraponudi.

(www.bussines.hr)

Radnici BIP-a uručili protestna pisma Koštunici i Dinkiću
Datum: 28. 06. 2006 15:35 - Pošalji na mail

Beograd, 28. juna 2006 - Zaposleni i akcionari preduzeća Beogradska industrija piva (BIP) uručili su u sredu protesno pismo premijeru Srbije Vojislavu Koštunici i ministru finansija Mlađanu Dinkiću zbog onemogućavanja prodaje kompleska "Skadarlija" koji je u vlasništvu tog preduzeća.

U pismu se navodi da se na taj način BIP gura u stečaj, iako postoje uslovi da se prodajom "Skadarlije" isplate dugovi preduzeća prema državi i otpremnine za oko 870 radnika koji su tehnološki višak.

Dražava poseduje skoro 52 odsto akcija BIP-a, a neizmirene poreske obaveze tog preduzeća za prošlu godinu su oko šest miliona evra.

Kompleks "Skadarlija" je prodat 10,6 miliona evra, ali je Poreska uprava Srbije zbog dugova BIP-a stavila hipoteku na tu imovinu, tako da je kupac onemogućen da preuzme tu imovinu i isplati ugovorenu cenu.

Takvom odlukom Poreske uprave, kako tvrde radnici i akcionari BIP-a, onemogućena je i prodaja državnog paketa akcija tog preduzeća jer bi se, nakon prodaje "Skadarlije", potnicjlanim kupcima ponudila firma bez dugova prema državi i sa rešenim tehnološkim viškom.

Predstavnici Poreske uprave Srbije obećali su zaposlenima u BIP-u da će danas sa njima razgovarati i objasniti im razloge blokade prodaje dela imovine tog preduzeća.

(Beta)

Nordcuker kupio šećerane MK komerca
Datum: 28. 06. 2006 15:33 - Pošalji na mail

Novi Sad, 28. jun 2006 - Nemački proizvođač šećera "Nordcuker" kupio je učešća u fabrikama šećera u Srbiji. Drugi po veličini nemački proizvođač šećera ušao je tako prvi put u proizvodnju šećera izvan Evropske unije.

"Nordcuker" je osnovao zajedničko preduzeće (joint venture) “Sunoko” sa grupom "MK komerc" i ima 51 odsto vlasništva u novoosnovanoj firmi.

"Sunoko" će biti većinski vlasnik četiri fabrike šećera "MK komerca", u Baču, Vrbasu, Pećincima i Kovačici. U saopštenju nemačka fabrika navodi da je dobila zeleno svetlo od srpske vlasti i Agencije za privatizaciju.

"Vojvodina spada u područja sa najboljom šećernom repom u Evropi i igra veliku ulogu za nas. Očekujemo jačanje na evropskom tržištu i visoku rentabilnost", rekao je šef menadžmenta "Nordcukera" Ulrih Noel.

“Drago nam je da je investicija prihvaćena, tako da sada možemo da se skoncentrišemo na građenje uspešne industrije šećera u Srbiji”, kaže Noel.

"Sunoko" planira da u ovoj godini investira oko 4,8 miliona evra u unapređenje kvaliteta šećera i optimiziranje potrošnje energije. Najviše će se investirati u fabriku u Pećincima.

"Nordcuker" ima dvanaest fabrika u Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj. Spada u vodeće kompanije za proizvodnju šećera u Evropi. Uz proizvodnju od 1,8 miliona tona, Nordcuker je u poslovnoj 2005/06 godini imao promet od 1,3 milijarde evra.

(B92)

Željko Čović, direktor Plive: Pliva Amerikancima, ali zadržava samostalnost
Datum: 28. 06. 2006 08:45 - Pošalji na mail

Zagreb, 28. jun 2006 - VL: Što je presudilo za preporuku da je Barrova ponuda najbolja?

ČOVIĆ: Nadzorni odbor i uprava bili su jednoglasni da treba uzeti u obzir dva ključna kriterija. Prvi je kako postići najveću cijenu i time ostvariti važnu zadaću - kako maksimizirati dioničarsku vrijednost. Drugi je što je dobro za kompaniju. U ovom slučaju se dogodilo da je ponuda Barra bila u obadva elementa superirornija. Isto tako je bitno reći – način na koji je Barr prezentirao svoju viziju kako bi kompanija trebala izgledati – što je uloga Plive, također je bio vrlo važan element – procjenjuje se da će Pliva zajedno s Barrom imati bolju perspektivu, razvoj i veću sigurnost na globalnom tržištu.

VL: Već smo znali da barr nudi više i da Upravi Plive više odgovara. Ono što nam je bilo nepoznato kakvu ulogu je Barr namijenio Plivi – kakva je zapravo njihova vizija?

ČOVIĆ: Važno je i da su Barr i Pliva izuzetno komplementarni. Barr nema operacije u Europi a s druge, vidjevši da globalno generičko tržište pruža mnogo mogućnosti, već neko vrijeme su željeli postati globalna kompanija. Svijet ide u tom pravcu pa je i za Barr to bila jedna od strateških stvari. Drugo, Barr i Pliva će na američkom tržištu značajno ojačati pozicije. Pliva je značajne svoje proizvođačke i istraživačke kapacitete namijenila američkom tržištu, u Americi je jedna od 12 vodećih kompanija, pa ćemo dati značajan doprinos američkom tržištu. Što se tiče asortimana, nema velikog preklapanja, svega nekoliko proizvoda. Činjenica da Pliva ima vrlo jaku poziciju u srednjoj istočnoj i zapadnoj europi je svakako bila atraktivna, jer je Barr već neko vrijem želio lansirati svoje proizvode na ta tržišta ali nije imao priliku, ili nije našao optimalan način.

VL: No, kakva će biti pozicija Plive unutar Barrove grupe?

ČOVIĆ: Sad ću vam reći ključnu poruku: Pliva će unutar Barrove grupe biti vrlo ravnopravan partner, Pliva zadržava svoje ime, postaje headquarter za sve europske operacije – za istočnu i za zapadnu Europu. To je puno više od onoga što nam je nudio Actavis – on je Plivi namijenio ulogu regionalnog igrača. Pliva će imati odgovornost za ogromno tržište, nemojmo zaboraviti da se radi o 600 milijuna ljudi, dva puta više nego što je populacija SAD-a. Komplementarnost se vidi u tome što Barr do sada nije imao vlastitu proizvodnju aktivnih farmaceutskih sirovina za proizvodnju lijekova – Pliva u taj brak unosi sposobnosti, znanja i proizvodne kapacitete za proizvodnju tih sirovina koje postaju itekako važni u budućoj generičkoj industriji, sve više i više ključni faktor uspjeha.Generička industrija je izuzetno kompetitivna, pritisak na cijene je ogroman. Naša tri pogona u Istočnoj Europi, Krakow, Zagreb i Brno, su izuzetno troškovno konkurentni u odnosu na slične pogone u SAD-u. Za vjerovati je, a to je Barr i potvrdio, da će značajnon podići kapacitetet iskorištenja na te tri lokacije kako bi učinio vlastite proizvode što konkurentnijim. Barr je kompanija sa snažnom korporativnom kulturom koja nam je vrlo bliska. Tijekom dvije godine već smo radili na istraživanju i tu se već stvorila dobra obostrana kemija.

VL: Je li nadzorni odobor trebalo uvjeravati da je to najbolja ponuda?

ČOVIĆ: Ne, odluka je bila apsolutno jednoglasna. Vrlo je važno da je Barr istraživački orijentirana kompanija, mnogo ulažu u razvoj i bili su jednostavno oduševljeni onim što Pliva pruža u svojim istraživačkim mogućnostima – namjeravaju značajno povećati ulaganja u istraživanje i razvoj. Barr vjeruje u ono u što vjeruje i Pliva – da će budućnost farmaceutike biti biotehnologija – nevjerojatno složena i skupa tehmologija. Danas nema mnogo kompanija koje su je počele razvijati, a Barr i Pliva kao što znate već imaju zajednički projekt. Dakle vidite, gotovo knjiški primjer kako dvije kompanije mogu biti komplementarne. Rezultat toga će biti treća najveća globalna generička kompanija u kojoj će Pliva biti itekako ravnopravan partner odogovran za ogromno tržište od 600 milijuna ljudi.

VL: Dakle, veliki dio sredstava zaistraživanje će biti uložen upravo u Hrvatsku?

ČOVIĆ: Upravo u hrvatskoj, i Hrvatska će, vjerujte mi, u budućnosti imati itekako važnu ulogu u strategiji nove grupe.

VL:Barr je očito bio u igri od samog početka, kad je Actavis objavio svoje namjere. Je li bio u igri i prije toga?

ČOVIĆ: Ne, s Barrom smo samo poslovno surađivali i nikada nismo o toj temi razgovarali. Međutim onog dana kad smo primili neobvezujuću ponudu Actavisa, rekao sam tada da dubokom vjerujem da da ponuda neće biti jedina ni najbolja. Već tada smo razmišljali o imenu Barra, što je kasnije dovelo do toga da smo stupili u kontakt.

VL: Ono što je ovdje zanimljivo je da u stvari još ništa nije gotovo. Imate li ikakvih naznaka da bi moglo doći do nadmetanja?

ČOVIĆ: Ne, iako su to procesi u kojima se nikada ne zna. Ne mogu u ovom trenutku reći jer bi to ulazilo u zonu špekulacija. Vodili proces prema najboljim međunarodnim uzancama, sve kompanije dobile su jednak tretman, uložili smo nevjerojatnu količinu vremena i truda. Sve kompanije u nekoliko stupnjeva su poboljšavale svoje ponude, znajući da postoji jedan dan kada treba dati onu zadnju i najbolju ponudu. Ako se poštuju neke međunarodne uzance, onda mislim da je to to.

VL: Što slijedi, nikada do sada nismo imali ovakvu transakciju?

ČOVIĆ: Da ovo je jedinstveni slučaj. Važno je reći da je ovo do sada najveće američko ulaganje u ovom dijelu Europe. Jedna velika američka kompanija se odlučila kroz Plivina vrata ući u Europu. To je priznanje ne samo za Plivu nego i za Hrvatsku da će jedna američka kompanije imati svoje sjedište za europske operacije upravo u Zagrebu. Proces će trajati neko vrijeme.

VL: Po svemu sudeći jedini gubitnici su Actavis i Zagrebačka burza?

ČOVIĆ: Pa znate, ja mislim da bi bilo dobro i razgovarat ću o tome s Barrom, da i oni izlstaju svoje dionice na zagrebačkoj burzi. Mislim da bi to bilo dobro i da će hrvatski brokeri biti zadovoljni.Činjenica je da je preko 60 posto prometa činila Pliva i naravno da je to tužni trenutak za Zagrebačku burzu.

VL: Je li realno očekivati da će svi prodati dionice. Možda će netko zadržati u očekivanju da će vrijednost i dalje rasti?

ČOVIĆ: Kada smo dobili prvu ponudu Actavisa, to je bilo nekih 1,64 miljarde dolara. Kad smo se odlučili odbiti tu ponudu, odlučili smo se na puno neizvjesniji, rizičniji i dugotrajniji put, ali sa vjerom da Pliva vrijedi više. Ja se sada osjećam moralno snažnim da smo uložili vlastito vrijeme i kredibilitet, ali vrijednost današnje imovine dioničara je 2,2 milijarde dolara. To znači da smo stvorili novu vrijednost od gotovo 500 milijuna dolara za dioničare. Vi znate da Hrvatska vlada odnosno mirovinski fond drži oko 18 posto dionica. Na dan Actavisove ponude njihova je vrijednost bila 1,77 milijardi kuna. Danas vrijedi 2,2 milijarde kuna.

VL:Pod uvjetom da odluče prodati.

ČOVIĆ: Čak i da ne odluče, to toliko vrijedi. To znači da su zaradili nekih 400 milijuna kuna. Eto ja vjerujem da će mirovinski fond poslati jedno pismo i reći: Hvala dečki. Mi ćemo preporučiti svim dioničarima da prodaju dionice Barru jer mislimo da smo stvorili maksimalnu vrijednost za dioničare, koja odražava stvarnu, punu i fer vrijednost kompanije. Bilo koji manjinski udjeli ne bi bili benefit za manjinske dioničare.

VL:Ima li hrvatska država ikakve korisiti od zadržavanja udjela?

ČOVIĆ: Dok smo još bili javna kompanija imalo je smisla. U primijenjenoj situaciji kad Pliva postaje dio jedne velike grupe, gubi se smisao imati udio u jednoj takvoj kompaniji. Actavisova ponuda od 570 kuna bila je neprijateljska i bilo je za očekivati neutralan stav vlade. Actavis već ima svoje pogone u Rumunjskoj Turskoj, Srbiji, i pitanje je koliko bi htio ulagati u Hrvatskoj koja od tih zemalja nije jeftinija. No, sad se smisao gubi i moja preporuka vladi je da proda dionice. Ekonomski interesi sad će novom vlasniku diktirati nova ulaganja i povećanje zaposlenosti u Hrvatskoj, što je ipak ono što vladu najviše u ovom trenutku zanima, a vjerujemo da će PLIVA u budućnosti putem poreza značajnije doprinositi državnom proračunu

VL: Hoćete li i vi prodati svoje dionice?

ČOVIĆ: Da, svakako!

(Večernji list)

Privatizacija vojvođanskih poljoprivrednih preduzeća - Kole i Mišković oru 50.000 hektara
Datum: 28. 06. 2006 08:38 - Pošalji na mail

Novi Sad, 28. jun 2006 - Gotovo je izvesno da će Miodrag Kostić i Miroslav Mišković biti najveći veleposednici u Srbiji kada se uskoro završi privatizacija vojvođanskih poljoprivrednih preduzeća, jer Kostić već u šest kombinata ore preko 30.000 hektara, a Mišković ima pet firmi i preko 20.000 hektara. Sve ove njive oni, naravno, nisu kupili, jer je većina oranica ipak u državnom vlasništvu, ali je činjenica da su oni najveći veloposednici i u ovom delu Evrope, ali i u istoriji na ovim prostorima.

Da bi se znalo o čemu se radi treba reći da je to je znatno više njiva nego što je ikada imao gigant i uzdanica SFRJ poljoprivrede PIK “Bečej”, koji sada obrađuje 14.000 hektara, ali grofovi Andrija i njegov sin Šandor Čekonjić, koji su pre Drugog svetskog rata posedovali oko 36.000 jutara, to jest oko 19.000 hektara i to na potesu od rumunske granice, pa sve do Banatskog Dvora.

Privatizacija vojvođanskih poljoprivrednih kombinata je skoro završena jer je od oko 160 preduzeća prodato više od četiri petine, a od onih najvećih novog gazdu praktično jedino još nisu dobili “Mitrosrem” u Sremskoj Mitrovici i PIK “Bečej”. Kako se prodaja završava tako je vreme da se svode i računi, a najinteresantniji je svakako onaj na kome piše ko je kupovao vojvođanskih njiva i kombinata. U ovoj trci za sada vodi Miodrag Kostić, to jest njegova novosadska kompanija “MK komerc”, dok je na drugom mestu Miroslav Mišković i njegova “Delta”. Ostali, poput, “Matijevića” ili “Viktorije”, zaostaju i bez nade su da bi mogli da ugroze primat najvećima.

Miodrag Kostić će uskoro i praktično u svojim rukama imati šest vojvođanskih poljoprivrednih preduzeća i oraće više od 30.000 hektara. Tačnije , u svom vlasništvu će imati 11.168 hektara, jer su to prilikom privatizacije bile takozvane društvene oranice. Takođe se u ovih šest preduzeća nalazi i 19.368 hektara državnih njiva koje kompanija “MK komerc” dobija na korišćenje uz plaćanje arende državi.

Kostić je prvo kupio vršačku “Panoniju” u kojoj je bilo 2.310 hektara društvenih njiva, odnosno onih koje se prodaju, i 3.985 hektara državnih, koje se uzimaju u zakup. Nakon toga s tendera je stigla inđijska “Agrounija” i s njom 3.049 društvenih i 4.618 državnih oranica. Zatim je za sina njegova majka kupila “Vojvodinu” u Novom Miloševu s 911 društvenih i 4.615 državnih hektara, a istog dana jedan od direktora u “MK komercu” Jaroslav Stupavski kupio je na svoje ima “Elan” u Izbištu s 915 hektara društvenog i 670 hektara državnog zemljišta, ali i ovu firmu ćemo ipak uračunati Koletu.

Na kraju je Agencija za privatizaciju ponudu “MK komerca” proglasila kao najbolju u privatizaciji kulskog “Đure Strugara” i “Labudnjače” u Vajskoj. U “Đuri” ima 2.504 hektara društvenih oranica i 2.037 državnih, a u “Labudnjači” je 1.468 društvenih hektara, to jest onih koje se prodaju, i 3.408 državih hektara, onih koje država daje u zakup.

Kada je “Delta” u pitanju, nakon nedavnog preuzimanja kikindske “Topole” izvesno je da Miroslav Mišković gazduje s oko 21.000 hektara, od kojih je nešto manje od polovine bilo društveno zemljište, koje je kupio, a ostale njive je dobio na korišćenje. Prvo su kupili poljoprivredno dobro “Kozara” u Banatskom Velikom Selu s oko 1.920 hektara njiva, od kojih je 881 hektar bio u društvenoj svojini. Kroz preuzimanje “Delta” je kupila i “Podunavlje” u Čelarevu s oko 3.100 hektara, od čega je sada Miškovićevo 1.885, dok je ostalo državno.

Kroz tender kupljeno je i apatinsko “Jedinstvo” i “Napredak” u Staroj Pazovi, gde “Delta” kontroliše još 13.500 hektara. Tačnije, „Napredak” gazduje s 6.334 hektara oranica, od kojih je 3.100 hektara bilo društveno, dok “Jedinstvo” ima 7.070 hektara, od čega je 4.170 hektara društveno. Na kraju je kompanija “Delta maksi” iz Beograda, članica “Delta holdinga” Miroslava Miškovića, okončala javnu ponudu za preuzimanje akcija kikindskog poljoprivrednog preduzeća “Topola”i postala je vlasnik 850 hektara plodnog zeljišta, a na 1.550 hektara državnih oranica stekla je pravo obrađivanja. Ko su ostali kupci vojvođankih kombinata i njiva - drugom prilikom.

(Dnevnik)

MMF: Srbija beleži ekonomski rast
Datum: 27. 06. 2006 20:28 - Pošalji na mail

Beograd, 27. jun 2006 - Misija Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju i Crnu Goru konstatovala je da Srbija beleži ekonomski rast, ali da su nezaposlenost i deficiti u tekućim plaćanjima prema inostanstvu problemi koji treba da se rešavaju u narednom periodu, kao i da se smanjuju tekući rashodi.

"Rezultat uspešnih petogodišnjih ekonomskih reformi je povećanje bruto društvenog proizvoda za 40 odsto i zaposlenosti u privatnom sektoru", rekao je šef Misije MMF-a Piter Dojl posle dvonedeljnih konsultacija sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije o ekonomskim kretanjima u Srbiji i pohvalio mere u oblasti ekonomske i monetarne politike koje su preduzete da bi se oborila inflacija.

Jedna od mera za obaranje inflacije bila bi sprečavanje monopola i uvođenje konkurencije, zbog čega je preporučio da se ukine Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata i uvede carina na uvoz te robe, koja bi se postepeno smanjivala.

"Niža stopa inflacije će podstaći investicije, jer je to ključni signal za investitore", rekao je Dojl, dodajući da budžet Srbije za ovu i narednu godinu treba da ostane restriktivan.

Dodatne javne investicije su potrebne Srbiji, ali njihov iznos treba da bude usaglašen sa stanjem u budžetu, kao i da se sprovode postepeno i kontolišu njihovi efekti, kako se ne bi dogodilo da posledica povećanog investiranja bude budžetski deficit.

Dojl naglašava da stopa nezaposlenosti u Srbiji od 20 odsto nastavlja da raste i da je zbog toga potrebno da se ubrza restrukturiranje velikih društvenih i državnih preduzeća koja imaju gubitke, kako bi se sproveo stečaj tamo gde se utvrdi da ne postoje uslovi za uspešnu proizvodnju.

Tokom konsultacija sa predstavnicima ekonomske i monetarne vlasti u Srbiji, nije bilo reči o ugovaranju novog aranžmana između Srbije i MMF-a, kao ni o regulisanju članstva Srbije i Crne Gore u toj međunarodnoj finansijskoj instituciji.

"Izvesno je da će i Srbija i Crna Gora biti članice MMF-a i očekujemo da će se načinu regulisanja članstva postići dogovor izmedju vlasti Srbije i Crne Gore", rekao je Dojl.

Misija MMf-a kontatuje da uspeh Srbije u tranziciji ne bi smeo da bude ugrožen zastojem u restrukturiranju javnih preduzeća, koje će imati ključnu ulogu i zato treba da se ubrza, a ujedno je neophodno i da se nastavi postojeća restriktivna fiskalna politika, saopštava Narodna banka Srbije.

"Ocene sadržane u izveštaju misije Fonda važan su signal o uspešnosti i nastavku procesa tranzicije i zato je značajna konstatacija da je Srbija poslednjih godina napravila značajan napredak i pored velikih izazova", kaže se u saopštenju NBS i dodaje da „misija MMF preporučuje da NBS nastavi sa započetim smanjivanjem intervencija na deviznom tržištu i postepenim povlačenjem iz menjačkih poslova, što će ubuduće povećati ulogu repo operacija kao instrumenta monetarne politike".

Misija MMF smatra i da je Srbija na pravom putu kada razmatra uvođenje "targetiranja" inflacije, što znači da Vlada treba da planira kretanje cena koje su pod njenom kontrolom u određenom vremenskom periodu.

(B92)

Barr preuzima Plivu
Datum: 27. 06. 2006 19:54 - Pošalji na mail

Zagreb, 27. jun - "Povezivanjem Plive i američkog Barr Pharmaceuticala nastat će globalna tvrtka treća po snazi u generičkom poslovanju u svijetu, a Pliva će imati značajnu ulogu kao važan dio Barr grupe", rekao je predsjednik Uprave Plive Željko Čović na konferenciji za novinare.

Pliva će, izvijestio je Čović, zadržati svoje ime, a Zagreb će biti središte za poslovne operacije Barr grupe u Europi.

Konferencija je održana nakon što je objavljeno da je Plivin Nadzorni odbor preporučio dioničarima da prihvate Barrovu ponudu o otkupu cjelokupnog izdanog dioničkog kapitala Plive, po cijeni od 705 kuna za dionicu. Dioničari će imati pravo i na predloženu dividendu od 12 kuna po dionici, koja je objavljena s rezultatima poslovanja za godinu, zaključno s 31. prosinca 2005. godine, i čija se isplata očekuje do kraja rujna 2006. godine.

Prema Čovićevim riječima, 2,2 milijarde dolara, koliko bi Barr trebao platiti za Plivine dionice, najveća je dosadašnja poslovna transakcija u Hrvatskoj i najveći iznos pojedinačne američke transakcije u ovom dijelu Europe. Čović ni danas nije otkrio tko se sve kandidirao za kupnju Plivinih dionica i koje su cijene bile ponuđene. Rekao je tek da je u završnom krugu pregovora sudjelovalo pet ponuđača. Čović predviđa da će dovršenjem procesa preuzimanja pasti promet Plivinim dionicama na domaćem tržištu kapitala te da je moguće da Pliva bude delistirana iz prve kotacije Zagrebačke burze.

"Nastojat ćemo dio naše proizvodnje iz SAD-a prebaciti u Plivine pogone kako bi iskoristili niže troškove i poreze u kojima Plivini pogoni posluju", rekao je telefonom iz New Yerseya predsjednik i glavni izvršni direktor Barra Bruce L. Downey.

Vlada pozdravlja rast cijena dionica Plive i podizanje vrijednosti cijele kompanije, priopćio je Vladin Ured za odnose s javnošću. Vlada, kao dioničar Plive, od novog budućeg vlasnika traži da sjedište kompanije kao i proizvodni pogoni ostanu u Zagrebu, te da se novim ulaganjima zajamči očuvanje radnih mjesta i Plivin liderski status u farmaceutskoj industriji u ovom dijelu svijeta. Ispunjenjem ovih zahtjeva za Vladu bi bili stvoreni i uvjeti za razgovor o prodaji svojih dionica novom vlasniku Plive, navodi se u priopćenju.

(HRT)

U utorak izveštaj Misije MMF-a
Datum: 26. 06. 2006 20:14 - Pošalji na mail

Beograd, 26. jun 2006 - Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u utorak će se oglasiti posle dvonedeljnih razgovora sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije (NBS) o makroekonomskoj situaciji u Srbiji.

Očekuje se da će Misija MMF na konferenciji za novinare pohvaliti napredak u uređenju fiskalnog i monetarnog sistema u Srbiji, ali i ukazati na nepovoljna kretanja u tekućim plaćanjima prema inostranstvu i preporučiti da se ubrzaju strukturne reforme, pre svega priprema javnih preduzeća za privatizaciju.

Srbija je u februaru ove godine okončala trogodišnji finansijski aranžman sa MMF-om, ali, prema Statutu MMF-a ta međunarodna finansijska institucija ima obavezu da kontroliše makroekonosmka kretanja u zemljama članicama.

(Beta)

Delta maksi vlasnik Topole iz Kikinde
Datum: 26. 06. 2006 16:07 - Pošalji na mail

Beograd, 26. jun 2006 - Kompanija "Delta maksi" iz Beograda, članica "Delta holdinga", okončala je javnu ponudu za preuzimanje akcija kikindskog poljoprivrednog preduzeća "Topola". Delta" je preuzela ukupno 30.006 akcija po ceni od 3.574 dinara po akciji, tako da sada poseduje 93,15 odsto vlasništva "Topole".

Drugi po redu vlasnik akcija je beogradska firma "Topola star" koja ima 2,9 odsto akcija, dok preostalih 65 malih akcionara "Topole" ima oko 0,2 odsto akcija.

Tokom postupka preuzimanja akcija, 45 procenata akcija "Topole" prodala je "Delti" država, to jest Akcijski i PIO fond. Od prodaje državnih akcija, u republički budžet i PIO fond slilo se preko 63 miliona dinara.

Plativši više od 107 miliona dinara, što je oko 1,2 miliona evra, kompanija Delta maksi je postala vlasnik 850 hektara "Topolinog" plodnog zeljišta, a na 1.550 hektara državnih oranica stekla je pravo obrađivanja. Osim plodne zemlje, "Topola" poseduje i govedarsku farmu, čiji je kapacitet 600 krava muzara.

"Topola" trenutno ima 60 zaposlenih, iako je do pre nekoliko godina imala preko 350 radnika.

(Beta)

U trci za Mobi 63 ostalo osam kupaca
Datum: 22. 06. 2006 15:50 - Pošalji na mail

Beograd, 22. jun 2006 - Predstavnik norveške telekomunikacione kompanije Telenor Bjorn Johan Flakstad izjavio je u četvrtak da je za sada u trci za srpsku mobilnu kompaniju Mobi 63 ostalo osam kupaca pošto se ruski MTS povukao.

Ruska telekomunikaciona kompanija MTS je odlučila da se povuče, kazao je on, ocenjujući da će aukcija zakazana za 31. jul sa učesnicima među kojima su i telekomunikacione kompanije iz Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata biti "veoma uzbudljiva".

Prema rečima Flakstada, Telenor, koji je među kvalifikovanim ponuđačima, očekuje da će aukcija za Mobi 63 biti poštena i da će pobediti najbolja ponuda.

Telenor, kako je rekao, trenutno procenjuje vrednost kompanije Mobi 63 i tek nakon toga će odrediti iznos koji će ponuditi za kupovinu te firme i licence za mobilnu telefoniju u Srbiji.

"Da sumnjamo da je vrednost kompanije ispod obavezne minimalne cene od 800 miliona evra ne bismo učestvovali u kupovini", izjavio je Flakstad, ističući da je Telenor zainteresovan za dugoročno strateško investiranje u Srbiji.

Prema njegovim rečima, kvalifikovani ponuđači su obavezni da do 26. jula ove godine dostave obavezujuće finansijske ponude na minimalno 800 miliona evra.

Kompanija Mobi 63 je osnovana u aprilu ove godine, a njeni osnivači su Republika Srbija, u čijem vlasnistvu je 70 odsto kapitala, i grupa privatnih austrijskih investitora. Mobi 63 je od telekomunikacione kompanije Mobtel preuzeo opremu i pretplatnike.

(Beta)

Počela izgradnja Merkatorovog centra u Novom Sadu
Datum: 22. 06. 2006 09:28 - Pošalji na mail

Novi Sad, 22. jun 2006 - Gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković i predsednik Uprave Poslovnog sistema Merkator d.d. Žiga Debeljak ubacili su juče prvu lopatu betona u temelj budućeg Merkatorovog centra u glavnom gradu Vojvodine, koji se gradi na veoma atraktivnoj lokaciji uz palatu Naftne industrije Srbije.

Merkator centar u Novom Sadu imaće 20 hiljada metara kvadratnih prodajnog prostora, a vrednost investicije je oko 33 miliona evra. "Ovo je od izuzetnog značaja za grad, jer su nam važne strane investicije i navijali smo da Merkator ostane pri svojoj odluci da započne izgradnju tržnog centra u Novom Sadu", rekla je Maja Gojković.

Žiga Debeljak je "podsetio da je važno da su radovi počeli i da će Novi Sad u septembru iduće godine dobiti moderan trgovački centar.

Pridržavaćemo se urbanističkih uslova, što znači da zgrada megamarketa neće nadvisiti palatu NIS, a biće visoka 19 metara - rekao je direktor Merkator S Vladimir Kravčuk. On je podsetio da će hipermarket imati 4.200 kvadrata, a osim hipermarketa biće otvoreno više od 60 lokala koji će biti ponuđeni u zakup. U Merkator centru Novi Sad posao će naći ukupno oko 500 radnika.

(Danas)

Vrhovni sud Srbije uvažio tužbeni zahtev Divac CO
Datum: 22. 06. 2006 09:27 - Pošalji na mail

Beograd, 22. jun 2006 - Vrhovni sud Srbije saopštio je juče da je uvažio dve tužbe preduzeća za konsalting i menadžment Divac CO d.o.o. podnete protiv Ministarstva privrede Srbije i poništio rešenja tuženog u predmetima upisa promene podataka u Registar privrednih subjekata.

Osporenim rešenjima Ministarstvo privrede odbilo je žalbe koje je preduzeće Divac CO d.o.o. izjavilo protiv zaključaka Agencije za privredne registre, kojima je Agencija, postupajući po Zaključku Vlade Srbije, prekinula postupke za upis promene osnovnog kapitala, osnivača i udela osnivača Preduzeća za konsalting i menadžment Divac CO d.o.o. u Registar privrednih subjekata. U saopštenju se ističe da je Vrhovni sud Srbije utvrdio da Agencija za privredne registre, prema odredbama Zakona o registraciji privrednih subjekata, nije mogla da prekine postupak registracije tužioca do donošenja odluke u postupku revizije procene vrednosti i vlasničke strukture NIP Kompanije Novosti.

U ponovnom postupku Ministarstvo privrede Srbije, po Zakonu o upravnim sporovima, u obavezi je da postupi po primedbama i pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije i da, prilikom odlučivanja, ima u vidu datume podnošenja registracionih prijava i zakonski rok za odlučivanje.

(Danas)

Mere NBS-a nemaju uticaj na povećanje kamata na kredite
Datum: 22. 06. 2006 09:04 - Pošalji na mail

Beograd, 21. jun 2006 - Narodna banka Srbije (NBS) ocenila je danas da banke koje su povećale kamate na kredite čija je otplata u toku, neopravdano kao izgovor koriste nove monetarne mere za smanjivanje inflacije.

Kako se navodi u saopštenju, merama je na 60 odsto povećana samo obavezna rezerva na zaduživanja banaka u inostranstvu do dve godine, banke novac za odobravanje kredita mogu da nabave i iz jeftinijih izvora kao što su prikupljanje dinarske i devizne štednje.

Banke su, ističe NBS u obrazloženjima za povećanje kamatnih stopa koje za kredite u evrima kod nekih banka već prelazi i 20 odsto godišnje navela da su "mere NBS značajno povećavale troškove tako da su su prinuđene da ih podele sa dužnicima.

"NBS smatra da se tendencioznim obaveštenjima o opštem povećanju kamatnih stopa od građana svesno prikriva činjenica da banke imaju i daleko jeftinije izvore i kapital, koji ne podleže nikakvim merama monetarne politike", naglašava se u saopštenju.

U NBS očekuju i da će banke reagovati na isti način i kada Evropska centralna banka (ECB) bude podigla svoje kamatne stope što će takođe uticati na troškove kredita i da će građani i tada biti obaveštavani da je ta banka glavni uzrok za promenu kreditnih uslova.

NBS je pozvala građane da koriste mogućnosti refinansiranja već uzetih kredita kod jedne banke povoljnijim zajmovima koje im nude druge banke, uz obraćanje pažnje na plaćanje dodatnih penala za raskid ugovora.

U saopštenju se građani pozivaju da se jave na broj 0800-111-110 ukoliko im je potrebno objašnjenje ili savet i ako imaju neke pritužbe na nekorektno ponašanje banaka.

(Beta)

Dobit DIN-a veća od milijardu dinara
Datum: 21. 06. 2006 16:06 - Pošalji na mail

Niš, 21. jun 2006 - Duvanska industrija Niš koja posluje u sastavu kompanije "Filip Moris" ostvarila je u prošloj godini neto dobit nešto veću od jedne milijarde dinara, objavljeno je na Skupštini akcionara te fabrike, a celokupna dobit je iskorišćena za pokriće prošlogodišnjeg gubitka od 3,6 milijardi dinara koji je nastao zbog isplate otpremnina radnicima koji su dobrovoljno napustili fabriku.

Generalni direktor DIN-a Euđenio Sidoli rekao je da je tokom 2005. godine kompanija Filip Moris uložila 17,5 miliona evra u DIN, u skladu sa obavezama preuzetim prilikom privatizacije, dok je DIN od prodaje cigareta u prošloj godini imao prihod od 13,6 milijardi dinara.

Sidoli je naglasio da je kompanija Filip Moris tokom prošle godine ulaganjima u tehnologiju, organizaciju i nišku zajednicu nastavila da pokazuje svoju privrženost poslovanju u Srbiji.

Na rezultate poslovanja DIN-a u prošloj godini su uticale obaveze preuzete u vreme privatizacije, uvođenje novog sistema oporezivanja i druge izmene u pravnom sistemu, ali je "ukupno poslovanje ostalo stabilno".

Generalni menadžer DIN nedavno je izjavio da je privatizacija te fabrike i dalje najveća strana investicija u Srbiji, i da su "za nešto više od dve godine od tenderske privatizacije, ulaganja u DIN premašila 800 miliona evra, a niška fabrika se opremom i kadrovima izjednačila sa četrdesetak fabrika te kompanije širom sveta". Za nešto više od dve godine investicije dostigle 60 miliona evra.

"DIN - Filip Moris puni budžet Srbije sa oko 150 miliona evra godišnje, dok u razvoj lokalne zajednice svake godine ulaže oko milion evra, kroz donacije i pomoć projektima u obrazovanju, kulturi, sportu i usavršavanju kadrova raznih profila koji mogu postati lideri u Nišu i Srbiji", kazao je Sidoli.

(B92, Beta)

Agrokor uložio 70 miliona evra u Srbiju
Datum: 21. 06. 2006 16:03 - Pošalji na mail

Beograd, 21. jun 2006 - Hrvatski koncern Agrokor, preko svojih preduzeća u Srbiji, pre svega Frikoma i Dijamanta, nastaviće da ulaže u Srbiju, najavio je generalni direktor kompanije "Dijamant" za Srbiju i Crnu Goru Željko Brozović.

Agrokor je do sada u fabrike za proizvodnju hrane u Srbiji investirao više od 70 miliona evra, oko 30 miliona u industriju smrznute hrane Frikom i oko 40 miliona evra u najvećeg proizvođača ulja Dijamant.

"U Subotici planiramo izgranju distributivnog centra po principu 'keš end keri', a planiramo investicije i u Beogradu, kao i na drugim lokacijama", kaže Brozović kao i da je "Frikom" povećao učešće na tržištu sa 29 na 60 odsto i da "Agrokor" ima slične planove i sa "Dijamantom".

Brozović je okupljenim poljoprivrednicima u Subotici rekao da će Dijamant otkupljivati uljarice i žitarice i da su zainteresovani i za ostale poljoprivredne kulture koje će se prodavati preko Agrokorove prodajne mreže u Srbiji, Hrvatskoj i okolnim zemljama.

Iako pojedini hrvatski ulagači imaju probleme u Srbiji, Brozović kaže da Agrokor pri kupovini Frikoma i Dijamanta nije imao ozbiljnijih teškoća.

(B92)

Samo Grci zagrizli za Vobana
Datum: 19. 06. 2006 23:27 - Pošalji na mail

Novi Sad, 20. jun 2006 - Nacionalna banka Grčke jedina je dostavila obavezujuću ponudu za kupovinu 99,4 odsto kapitala Vojvođanske banke, objavila je juče agencija Beta, pozivajući se na izvore u finansijskim krugovima. Prema tim informacijama, Grci su za kupovinu većinskog paketa akcija Vojvođanske banke ponudili oko 500 miliona dolara.

Preostala dva kvalifikovana ponuđača, poljska PKO banka i Banka Austrija kreditenštalt (BA-CA), nisu dostavile obavezujuće ponude za kupovinu Vojvođanske banke do 16. juna, odnosno do isteka predviđenog roka. Za Vojvođansku banku je, nakon što je objavljen tender za privatizaciju državnog udela u vlasništvu, vladalo izuzetno veliko interesovanje potencijalnih investitora. Ona je peta po veličini srpska banka i u domaćem bankarskom tržištu učestvuje sa preko pet odsto.

Tako se isprva govorilo da postoji čak više od 10 potencijalnih kupaca - francuski giganti Kredi agrikol i PNB Pariba, zatim BA-CA, pa Inteza, Unikredito i Sao Paolo iz Italije, grčke Nacionalna banka, Alfa banka, Pireus i Emporiki banka, te OTP banka iz Mađarske i PKO banka iz Poljske. Spekulisalo se i da je zainteresovan čak i najveći svetski finansijski igrač, američka Siti banka, kao i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), “krak” Svetske banke zadužen za privatni sektor.

Da je, ipak, većina ovih očekivanja bila neosnovana pokazalo se već kod davanja prvih, neobavezujućih ponuda za Vojvođansku banku. Dostavile su ih samo Nacionalna banka, BA-CA i poljska PKO banka. Najveća je bila ona koju su dostavili Grci - oko 500 miliona evra, Austrijanci su ponudili, prema nezvaničnim podacima, oko 50 miliona manje, dok su Poljaci već ovde “ispali” iz igre.

Prema izveštajima pojedinih inostranih agencija, Grci su, u slučaju da to bude potrebno, bili spremni da svoju ponudu podignu za još 200 miliona evra. No, još prošle sedmice, bečki mediji su, pozivajući se na nezvanične izvore iz BA-CA, javili da se austrijska banka povlači iz utakmice.

Sada izgleda da su očekivanja o prodaji Vojvođanske banke nekom od najvažnijih igrača na globalnom finansijskom tržištu, ipak, bila nerealna. Konsultant za strana ulaganja dr Milan Kovačević za naš list kaže da je teško reći zbog čega su velike strane banke odustale od pokušaja da preuzmu Vojvođansku, navodeći da to oni sami svakako najbolje znaju.

Ipak, sasvim je sigurno da je bilo pogrešno licitirati sa nekim velikim ciframa. Takođe, greška je bila davati signale da će IFC učestvovati u nadmetanju, a ona se nije pojavila - objašnjava Kovačević.

On navodi da se ne može sa sigurnošću reći da li je i u kojoj meri politička nestabilnost imala efekta na privatizaciju Vojvođanske banke.

Činjenica je da se prekid naših pregovora sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju već loše odražava na ponašanje stranih investitora prema našoj zemlji, ali čini mi se da to ovde nije imalo presudnu ulogu, već da je reč o razlozima koji se tiču same Vojvođanske banke - kaže Kovačević.

Vrednost kapitala Vojvođanske banke, koja zapošljava 2.448 ljudi i opslužuje više od 680.000 klijenata, procenjena je 2004. godine na 50,32 miliona evra. Aktiva banke je veća od 460 miliona evra, neto plasmani prelaze 330, a depoziti su blizu 280 miliona evra. Neto profit u 2005, prema izveštajima, bio je oko 800.000 evra.

(Dnevnik)

Dmitar Šegrt pred padom u „Tozi”
Datum: 19. 06. 2006 23:23 - Pošalji na mail

Kikinda, 20. jun 2006 - U kikindskoj fabrici crepa “Toza Marković” tokom vikenda održana je dramatična noćna Skupština “TM Investa”, društva sa ograničenom odgovornošću u koje je jedan deo zaposlenih uložio svoje akcije “Toze”. Na “tapetu” je bio generalni direktor Dmitar Šegrt, odnosno njegova, po svemu sudeći samostalna odluka da proda deo akcija beogradskoj trgovačkoj firmi “ITH”.

“TM Invest” je osnovan prošle godine kao odgovor Šegrta i menandžmenta na javnu ponudu hrvatske kompanije “Nekse grupe” za kupovinu akcija “Toze”. Ukupno je 23 odsto akcija “Toze” uloženo u ovu firmu, a ulagači su uglavnom trenutno zaposleni u kikindskoj industriji građevinskog materijala. Osnivanje ove firme u firmi je pravdano neophodnošću zadržavanja upravljačke većine i to uz pomoć Kompanije “Delta”, čija su tri preduzeća vremenom stekla nešto preko 11 odsto akcija. Uz to, Šegrt i menadžment su se obilato koristili “patriotskom” argumentacijom, čak su štampani i leci koji su pozivali na odbranu, doslovce, “srpske privrede od ustaškog kapitala”

No, teška situacija u kojoj se “Toza” već duže vremena nalazi, rezultirala je urušavanjem uticaja generalnog direktora čak i među dugogodišnjim saradnicima, pa se poslednjih meseci sve više govorilo o neophodnosti prodaje “TM Investa” nekoj od “prijateljskih firmi”, kako bi se koliko-toliko ublažilo nezadovoljstvo zaposlenih, čija plata ni za dinar nije napredovala u poslednjih šest godina.

Pretprošle nedelje i Centralni registar hartija od vrednosti registrovao je prodaju oko 45 odsto akcija uloženih u “TMI” beogradskoj trgovačkoj firmi “ITH”, a po ceni od 2.700 dinara po akciji. No, umesto da se nakon toga smire strasti u fabrici, desilo se suprotno. Tokom cele prethodne nedelje aktivisti većinskog sindikata, koji su svih ovih godina bili verni sledbenici generalnog direktora, otvoreno su po pogonima protestovali protiv odluke da se paket akcija proda “ITH”-u. NJihovo nezadovoljstvo eskaliralo je prošlog petka, kada je predložena obustava rada, pošto do tada ni jedan dinara od prodaje nije legao na račune akcionara.

Kako saznajemo iz veoma pouzdanih izvora, Šegrt je hitno sazvao sednicu Upravnog odbora, ali se od devet članova pojavilo samo njih četvoro, dok je petoro “pobunjenih” svoju sednicu održalo na drugom kraju fabrike. To je nateralo generalnog direktora da hitno zakaže vanrednu skupštinu “TMI”, na čijem se čelu takođe nalazi. Skupštinu su, kako tvrdi naš izvor, obeležile žestoke kritike rada generalnog direktora. Akcionari nisu krili nezadovoljstvo što je prodat samo deo akcija (oko 45 odsto) uloženih u “TMI”, jer je dogovor bio da se prodaje ili sve ili ništa, a na stranu što ni taj prodati deo još uvek nije plaćen.

Neke od delegata je interesovala i osnovanost glasina da “ITH” nije uspeo da dobije kredit za kupovinu akcija, kao i da je vlasnik “Delte” Miroslav Mišković digao ruke od trke za većinskim udelom u kapitalu “Toze”. Na kraju je zaključeno da se Šegrtu da rok od nedelju dana da obezbedi isplatu prodatog dela “TMI”, kao i da iznese rešenje za izlaz iz nezavidne situacije u kojoj se nalazi cela fabrika. Niko iz upravljačkih organa još uvek ne želi da daje zvanične izjave povodom poslednjih događaja, pošto je dogovor da se početkom naredne nedelje zajednički izađe u javnost.

(Dnevnik)

Grci jedini dostavili ponudu za Vojvođansku banku
Datum: 19. 06. 2006 21:46 - Pošalji na mail

Novi Sad/Beograd, 19. jun 2006. - Nacionalna banka Grčke jedina je dostavila obavezujuću ponudu za kupovinu 99,4 odsto kapitala Vojvođanske banke, saznaje danas agencija Beta u finansijskim krugovima.

Prema informacijama iz finansijskih krugova, Grci su za kupovinu većinskog paketa akcija Vojvođanske banke ponudili oko 500 miliona dolara.

Preostala dva kvalifikovana ponuđača, poljska PKO banka i Banka Austrija kreditenštalt (BA-CA), nisu dostavle obavezujuće ponude za kupovinu Vojvođanske banke do 16. juna, odnosno do isteka predviđenog roka.

Vrednost kapitala Vojvođanske banke, koja zapošljava 2.448 ljudi i opslužuje više od 680.000 klijenata, procenjen je na 50,32 miliona evra.

(Beta)

Dobra saradnja Srbije i Italije pospešuje srpski izvoz
Datum: 19. 06. 2006 15:25 - Pošalji na mail

Beograd, 19. jun 2006 - Državni sekretar za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije Vlatko Sekulović izjavio je u ponedeljak da je ovogodišnji rast izvoza u oblasti tekstila i obuće od 25 odsto u poređenju sa prošlom godinom posledica intezivne saradnje Srbije i Italije.

Na predstavljanju italijanske regije Toskana u Beogradu, on je rekao da je i povećanje izvoza Srbije u Italiju od 80 odsto prošle godine u odnosu na 2004. godinu, rezultat je intezivne promocije Srbije u toj zemlji, ali i ulaganja italijanskih privrednika ovde.

Sekulović je naveo da će danas i sutra bilateralne razgovore sa predstavnicima srpskih preduzeća imati 12 privrednika iz Toskane koji se bave proizvodnjom nameštaja, tekstila, odeće i obuće, precizirajući da je svakom od italijanskih predstavnika obezbeđeno po 10 susreta sa potencijalnim partnerima iz Srbije.

Saradnja regije Toskana i Srbije mogla bi da bude dobra i u oblasti hemijske, farmaceutike i prehrambene industrije, te poljoprivrede, kao i u oblasti prerade drveta, proizvodnje autodelova i metaloprerade.

Ambasador Italije u Srbiji Alesandro Merola rekao je da je Srbija veoma pogodno i kompatibilno tržište za italijanske preduzetnike, zbog svojih dimenzija, stručne i jeftine radne snage, položaja zemlje, blizine tržišta, srodnih proizvodnih grana i sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

(Beta)

Jelašić u Grčkoj predstavio srpsku tranziciju
Datum: 18. 06. 2006 12:39 - Pošalji na mail

Beograd, 16. jun 2006 - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelasić predstavio je u petak u Atini, u Centralnoj banci Grčke petogodišnji proces tranzicije u Srbiji i makroekonomske izazove koje srpska privreda prevazilazi.

Kako je saopštila NBS, Jelašić u toj instituciji boravi na poziv guvernera Centralne grčke banke Nikolasa Garganasa.

Posebna pažnja u razgovorima predstavnika dve centralne banke bila je posvecena daljoj operacionalizaciji sporazuma o saradnji u oblasti supervizije banaka, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je NBS prvi takav dokument potpisala upravo sa Centralnom bankom Grčke, a imajući u vidu da danas grčke banke sa skoro 20 odsto ucestvuju u bankarskom sektoru Srbije.

Navodi se i da je moguće povećanje tog učešća kupovinom Vojvodanske banke.

(Beta)

Dinkić: Obezbeđene stimulacije za investitore
Datum: 18. 06. 2006 12:38 - Pošalji na mail

Loznica, 16. jun 2006. - Srpski ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je u petak da će se investiranje u Srbiji nastaviti, bez obzira na političke prilike, ali je naglasio da će rast investicija biti veći ukoliko bude postojala veća politička stabilnost u zemlji.

Dinkić je u Loznici razgovorao sa predstavnicima italijanske kompanije "Golden lejdi", koja namerava da izgradi fabriku trikotaže u tom gradu.

On je italijanske investitore upoznao sa namerama države da motiviše investitore, smanjenjem poreza i doprinosa na plate zaposlenih, kao i davanjem stimulacija za zapošljavanje mlađih od 30 i starijih od 45 godina.

Predstavnici italijanske kompanije najavili su početak proizvodnje do kraja godine, do kada bi trebalo da bude izgrađena nova hala od oko 30.000 kvadratnih metara, u kojoj bi bila smeštena fabrika trikotaže sa 500 zaposlenih.

Italijanska firma "Golden lejdi" početkom maja ove godine kupila je imovinu lozničkog građevinskog preduzeća "Zidar", u stečaju.

To preduzeće bilo je u stečaju od maja 2004. godine, kada je u firmi bilo zaposleno 640 radnika, koji su uvođenjem stečajnog postupka prebačeni na Biro rada.

Italijanska firma bavi se proizvodnjom čarapa, muškog i ženskog rublja, a zapošljava oko 5.000 radnika u 16 fabrika u nekoliko zemalja Evrope i Amerike. U Srbiji, pored Loznice, ima još jednu fabriku u Valjevu.

(Beta)

Otpremnine u Zdravlju 700 evra
Datum: 14. 06. 2006 15:23 - Pošalji na mail

Leskovac, 14. jun 2006 - Direktor leskovačke fabrike "Zdravlje-Aktavis" Goran Stojilković najavio je da će tu farmaceutsku kompaniju dobrovoljno napustiti još 200 radnika uz otpremninu od 700 evra po godini radnog staža i da je to poslednja grupa radnika koja će dobrovoljno napustiti fabriku.

Pošto je broj zaposlenih smanjen sa 2.060 na sadašnjih 1.000, to je, za sada, broj koji zadovoljava potrebe preduzeća rekao je Stojilković i dodao da će "'Zdravlje-Aktavis' ubuduće primati radnike u proizvodnji, ali uslov će biti znanje engleskog jezika i rad na računaru".

"Zbog potrebe proizvodnje nismo mogli da odjednom da pustimo sve radnike prijavljene za doborovoljni odlazak", naveo je Stojilković i dodao da među onima koji odlaze iz fabrike ima i 170 radnika sa 30 i više godina radnog staža.

Otpremnine će do kraja nedelje dobiti 162 radnika, a preostalih 35 radnika do septembra ove godine.

Prvih 400 radnika su iz fabrike otišli sa otpremninom od 250 evra po godini, prilikom odlaska drugog dela radnika otpremnina je povećana na 400, da bi treća grupa radnika dobila po 700 evra za godinu radnog staža.

Leskovačka fabrika lekova "Zdravlje" privatizovana je pre četiri godine, kada je većinski vlasnik postala islandska kompanija "Aktavis".

(Beta)

Tadić i Depler: Srbiji potrebno više stranih investicija
Datum: 13. 06. 2006 17:21 - Pošalji na mail

Beograd, 13. jun 2006 - Predsednik Srbije Boris Tadić i direktor evropskog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Majkl Depler ocenili su u utorak da je potrebno podići nivo direktih stranih investicija u Srbiju.

Kako se navodi u saopštenju Pres služe predsednika Srbije, Tadić i Depler su na sastanku u Beogradu rekli da bi strana ulaganja, naročito grinfild investicije, trebalo da budu snažan izvor privrednog rasta kroz otvaranje novih radnih mesta.

"Stabilnost u Srbiji i pridruženje Evropskoj uniji, praćeno dubinskim reformama i unapređenjem poslovnog okruženja, od velikog je značaja za privredni rast", ocenjeno je na sastanku.

Razgovoru s delegacijom MMF-a, u kojoj su bili i novi šef misije MMF-a u Srbiji Piter Dojl i stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Harald Hiršhofer, prisustvovali su i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević.

Članovi delegacije MMF-a su naglasili da je glavni indikator stabilnosti i kredibilnosti jedne zemlje upravo stopa inflacije.

(Beta)

Mirko Petrović, generalni direktor „Dunav osiguranja“: Privatizacija kompanije da, rasprodaja ne
Datum: 13. 06. 2006 09:07 - Pošalji na mail

Beograd, 13. jun 2006 - U Srbiji će u budućnosti doći do značajnog rasta u penzionom biznisu. Kupovinom „Dunav TBI“, prvog i najvećeg penzionog fonda u Srbiji, „Dunav“ je iskoristio pravi trenutak i obezbedio pravi potencijal za rast kompanije, kao i zadržavanje liderske pozicije na tržištu, kaže za „Blic“ Mirko Petrović, generalni direktor „Dunav osiguranja“.

Pored „Dunav TBI“, kupili ste i brokersko-dilersku kompaniju „TBI Stokbroker“. Zašto?

Akvizicija „TBI Stokbrokera“ obezbeđuje „Dunavu“ aktivnu investicionu politiku i rast u segmentu investicija i brokerskih poslova, što predstavlja osnovu za uspešno funkcionisanje osiguravajućih kompanija. Želim da istaknem da je ugovor o kupovini „Dunav TBI“ sklopljen pod izuzetno povoljnim uslovima i od posebne je važnosti za „Dunav osiguranje“, zato što nam obezbeđuje dominantnu poziciju i značajan rast u segmentu penzionog osiguranja.

Kada se može očekivati privatizacija „Dunav osiguranja“ i u kom pravcu će ona ići? Hoće li „Dunav“ ostati u većinskom vlasništvu države?

Država je procenila da je „Dunav“ jaka i zdrava kompanija sa ozbiljnim potencijalom i da privatizaciju treba odložiti na neko vreme, jer postoje realna predviđanja o povećanju vrednosti kompanije. Strateški interes države je da „Dunav“ u narednom periodu, sa razvojem domaćeg tržišta osiguranja, značajno uveća svoju vrednost.

Da li su se hoteli „Metropol“ i „Jugoslavija“ mogli bolje prodati?

Prodajom hotela „Jugoslavija“ i „Metropol“ stabilizovano je tržište nekretnina u Srbiji. Ovaj je posao obavljen izuzetno uspešno. Da podsetim samo da je ukupna početna cena za oba hotela iznosila 42 miliona evra, a da su na aukciji prodati za ukupno 58,7 miliona, dakle 16,7 miliona evra više. To je uzrokovalo povećanje cena nekretnina na domaćem tržištu, posebno u oblasti hotelske industrije. Doveli smo značajne investitore iz te oblasti u Srbiju. „Sofia Hotel Balkan“ AD, novi vlasnik hotela „Metropol“, svakako je jedan od najznačajnijih.

Ipak, deo bivših radnika svakodnevno protestuje jer su ostali bez naknada za svoje akcije? Šta po tom pitanju preduzimate?

Radnici oba hotela dobili su otpremnine u skladu sa kolektivnim ugovorom HTP „Dunav turist“, a koje su na nivou otpremnina utvrđenih pojedinačnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u kompaniji „Dunav“. Otpremnine su višestruko veće u odnosu na otpremnine radnika u hotelijerstvu.

Takođe, novi vlasnik hotela „Metropol“ pružiće mogućnost daljeg angažovanja radnika u skladu sa potrebama hotela. „Dunav“ je, dakle, postupio u skladu sa zakonom i, kao i uvek, maksimalno će brinuti o interesima radnika.

(Blic)

Tri jaka igrača jure Vobana
Datum: 13. 06. 2006 08:52 - Pošalji na mail

Novi Sad, 13. jun 2006 - Ko ima najviše šansi da postane vlasnik Vojvođanske banke ? Odgovor na ovo pitanje biće mnogo izvesniji sredinom ove sedmice, jer banke koje su ušle u uži krug treba 15. juna da dostave obavezujuće ponude za privatizaciju ove kuće.

Očekuje se da će to učiniti austrijska kuća BA-CA , grčka NBG i poljski PKO. Još nedelju dana biće potrebno Agenciji za sanciju banaka da ponude pregleda i oceni da li su svi traženi i potrebni dokumenti dostavljeni. Zato će se tek sredinom naredne sedmice znati ko će sesti u vruću stolicu sa predstavnicima Agencije.

Po onome što u Agenciji kažu već sada je izvesno da ovoga puta sama visina ponuđene sume neće biti jedini kriterijum po kome će se odlučivati ,već će se pomno procenjivati i šta kupac zauzvrat traži za ono što je srpeman da plati.Radi se o najvećoj Banci koju država do sada prodaje a novi gazda dobiće 99,8 odsto vlasništva. Vojvođanska banka ima 175 filijala, 680.000 klijenata a od toga su 60.000 pravna lica.Banka je prvo tromesečje ove godine završila sa 1,2 milijarde dinara dobiti a na kraju prvog tromesečja bilansna aktiva bila je 68,7 milijardi dinara a kapital 7,9 milijardi. Kada su privatizacije u pitanju onda kod nas čaršija prva sve “sazna”. A već par meseci se uveliko priča da su Grci spremni da plate 500 miliona evra, Austrijanci 450 a o ponudi PKO nije se licitiralo. Dok su se prve dve banke potrudile da novinarima objasne želje i planove PKO je u medijskoj defanzivi.Prve dve kuće znaju dobro naše tržište, jer su ovde već prisutne. Nacionalna banka Grčke je u Srbiju došla pre četiri godine i ima 30 filijala , a BA-CA posluje preko HVB banke koja je ovde duže od četiri godine godine i svoj udeo na tržištu proširila je lane kada je merdžovala Eksim banku.

Ko je NBG? Kod ove kuće odnos kredita i depozita je 71 odsto, što govori da je banka veoma likvidna.Sem kod nas ima svoje banke i u Bugarskoj, Rumuniji, BJR Makedoniji i Albaniji. Kod nas ova kuća ima 30 filajala a još 10 će otvoriti do kraja ove godine. U kreditiranju građana Srbije učestvuje sa 7 odsto NBG je najveća grčka banka. NJene akcije se kotiraju na NJujorškoj berzi a prodaju se momentalno po ceni od 7.730 dolara. Banka nema većinskog vlasnika: četrdeset odsto kapitala pripada stranim fondovima, 25 odsto drže građani, 16 penzioni fondovi,13 odsto grčki investicioni fondovi i bogati pojedinci, a simbolično učešće od po jedan odsto imaju nacionalni univerzitet i crkva.

Austrijska BA-CA radi u sastavu italijanske Unikredito grupe koja poseduje 93,9 odsto vlasničkog udela. Austrijska banka je lider na domaćem tržištu. NJene akcije su u ponudi nemačkih berzi, ali i onih u Cirihu,Beču i Parizu a cena pojedinačnih akcija je 27,24 evra. Ova kuća bila je prva zapadna banka koja je u zemljama u tranziciji započela biznis. Na tržištu srednje i istične Evrope ima 2.900 podružnica. U nekoliko navrati stručni časopisi poput “Juromani” i “Bankar” proglašavali su ovu kuću za banku godine.

PKO je bila do 2000 godine u vlasništvu države a tada je postala akcionarsko društvo. Međutim, vlasnička struktura se baš i nije promenla jer je ova kuća sada 100 odsto u vlasništvu Poljskog ministarstva finansija. Najveća je banka u Poljskoj, veoma zapažena u kreditiranju malih i srednjih preduzeća. Zapažena je na tržištu hartija od vrednosti. Mnogi će na sve ovo primetiti da nije baš u redu da njihova državna banka kupuje našu, ali tender je otvoen za sve koji ispunjavaju uslove.

(Dnevnik)

Povlačenje sa berzi u državne obveznice
Datum: 12. 06. 2006 16:15 - Pošalji na mail

Bazel, 12. jun 2006 - Međunarodni investitori se masovno okreću ulaganjima u državne obveznice u talasu povlačenja sa tržišta deonica u potrazi za sigurnim ulaganjima, navodi Banka za međunarodna poravnanja (BIS).

Posle preokreta na tržištu deonica koji se širom sveta zbio sredinom maja, ulagači su pokazali "veliku averziju prema riziku" i okrenuli se ka ulaganjima u "proizvode vrhunskog kvaliteta, kao što su državne obveznice," kaže BIS, međunarodna organizacija koja podstiče monetarnu i finansijsku saradnju i služi kao stožer nacionalnim centralnim bankama.

Banka navodi da je svetski obim kupovine srednjoročnih i dugoročnih obveznica uvećan u prvom tromesečju za 9 odsto, na 622 milijarde dolara. Najvise su se kupovale državne obveznice SAD, iza kojih sledi evrozona. Istovremeno je zabeležen i porast emisije obveznica u privredama tržišta u razvoju, za 33 odsto na 42 milijarde dolara, što je njihova nova rekordna vrednost.

(Beta)

Dinkić: Do kraja leta prodaja još tri banke
Datum: 12. 06. 2006 14:03 - Pošalji na mail

Beograd, 12. jun 2006 - Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić najavio je u ponedeljak da će do kraja leta biti završena privatizacija Vojvođanske, Panonske i Kredi banke.

On je na Bečkom ekonomskom forumu u Beogradu rekao da krajem ove sedmice ističe rok za dostavljanje ponuda za Vojvođansku banku i da do kraja juna sledi finalizacija ponuda za Kredi (Credy) banku iz Kragujveca i Panonsku banku iz Novog Sada.

Dinkić je najavio je i da će uskoro Srpska banka i Poštanska štedionica biti spojene u jednu banku i dodao da na srpskom bankarskom tržištu najveći kapital od 200 miliona evra ima Kormercijalna banka.

Ministar finansija je ocenio da će reforma osiguravajućih kompanija u Srbiji biti jednako brza i uspešna kao i reforma bankarskog sektora.

"Strategija vlade u reformi osiguranja bila je da sačuva domaće kompanije koje mogu da budu konkurentne stranim", naveo je Dinkić i dodao da će tender za prodaju 80,12 odsto kapitala osiguravajućeg društva DDOR iz Novog Sada biti otvoren do 10. jula.

On je precizirao da je bankarski sektor najjači u srpskoj privredi i dodao da je u Srbiji štednja za šest godina povećana sa nule na 2,5 milijardi evra, a kreditini portfelj u tom periodu povećan je šest puta, na šest milijardi evra.

(Beta)

Nacionala banka Grčke kandidat za privatizaciju Vojvođanske banke
Datum: 12. 06. 2006 10:13 - Pošalji na mail

Novi Sad, 12. jun 2006 - Bliži se trenutak istine za Vojvođansku banku: 15. juna Agencija za sanaciju banaka i Tenderska komisija objaviće ime kandidata koji će sesti za pregovarački sto i dogovoriti se o konačnom vlasništvu nad kućom koja je naveća u Vojvodini, ali odlično pokriva i područje cele zemlje.

Kandidati su poznati još od zimus: BA-CA, nemačko-austrijska kuća koja posluje u sastavu Unikredito grupe, a koja kod nas već radi jer je u njenom sastavu HVB banka, zatim poljska PKO, koja je svojim plasmanom u drugi krug sve iznenadila, i Nacionalna banka Grčke koja već radi u Srbiji.

U najvećoj i najstarijoj banci iz zemlje olimpijada ne kriju da žele znatno da prošire posao u Srbiji i da su se nadaju da će njihovi menadžeri sesti u vruću pregovaračku stolicu naspram ekipe iz naše Agencije za sanaciju banka. Tokom grupne posete srpskih novinara ove sedmice Atini, u Nacionalnoj banci Grčke su objasnili da su u svim zemljama regiona u kojima su prisutni poštovali lokalne specifičnosti ali i doneli brojne novine. Srpsko tržište nije jedino na koje imaju nameru da se šire – u toku je postupak preuzimanja Finans banke u Turskoj.

“Evo još jedne banke koja nudi keš i potrošačke kredite”, reći će mnogi, ali...

Poslovi sa stanovništvom nam nisu jedini cilj i svesni smo da se mora uspostaviti ravnoteža sa privredom - kaže glavni menadžer za međunarodne aktivnosti regiona Jugoistočne Evrope u NBG Agis Leopoulos. - Ni jedna banka ne može da živi samo od stanovništva već se mora uključiti u korporativnii biznis. Želimo da dođemo na tržište Srbije jer ono ima perspektivu. Smatramo da je ono u ovom trenutku strateški važno za nas jer želimo sve veći razvoj i prisustvo naše banke u ovom regionu. Poslovi sa privredom čine 40 odsto u našem radu, 25 je stanovništvo a ostalo otpada na druge delatnosti.

U NBG kažu da su sem stanovništva i privrede spremni da finansiraju i odgovarajuće projekte lokalne samouprave. NJihovoj želji za jačom pozicijom u regionu na ruku ide i to što je Vojvodina u regionalnoj organizaciji Dunav - Kriš - Moriš, pa je banka spremna da finansira zajedničke projekte koji se pojave između zemalja regije. Već su razgovarali o tome da se uključe u finansiranje putne mreže i Koridora 10. NJihova poslovna filozofija je da stalno osvajaju nova tržišta. Stajanja u mestu nema, kažu, jer ako se ne ide napred onda se, u suštini, vozi u rikverc.

Uz standardne proizvode, lane je NBG u Grčkoj ponudila prvu multi-trgovinsku karticu GO NACIONAL. Malim i srednjim preduzećima ponuđene su pozajmnice “lovac-farmer” koje su tamo veoma popularne i zabeležile su rast od 20 odsto za godinu dana. Za 5 odsto je u isto vreme porastao kredit namenjen velikim korporacijama i iznosi 7,1 milijardu evra. NBG je vlasnik banaka u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji, BJR Makedoniji i Albaniji. U ovim zemljama ta kuća ima 2,5 miliona klijenata, među kojima i 12.000 malih preduzeća. Posao se odvija preko 270 ekspozitura, a 89 novih će biti otvoreno do kraja ove godine. U svakoj zemalji uvode nešto novo – za Srbiju su to ATM i POS terminali. Do kraja ove godine planira se značajan porast kreditiranja i jačanje menadžerskog kadra. Novi menadžeri radiće na starim ciljevima u korist akcionara da bi omogućili zaradu zaposlenima. Cilj je održati rast prihoda uz optimalnu podelu kapitala i efikasnost.

Na pitanje zašto sem regionalne saradnje žele na ovo tržište, u banci kažu da veruju u budućnost Srbije, imaju kapital da kreditiraju privredu i pomognu stanovništvu, a razumeju se i u tržište akcija. U ovoj banci znaju da će se na srpskom tržištu susresti sa oštrom konkurencijom. Smatraju da im najveći takmac neće biti neka od banaka koja je kupovinom drugih starih društvenih kuća ušla na srpsko tržište, nego Rajfajzen banka koja je prva ušla na srpsko tržište i odlično se pozicionirala.

(Dnevnik)

Galenika za sada nije na prodaju
Datum: 09. 06. 2006 17:32 - Pošalji na mail

Beograd, 9. jun 2006 - Država za sada ne namerava da proda farmaceutsku kompaniju Galenika, izjavio je direktor sektora za zastupanje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Petar Stajković i dodao da RZZO, koji je jedini vlasnik Galenike, neće takav strateški potez kao što je prodaja kompanije odraditi brzopleto.

Stajković je rekao da je nakon završetka arbitražnog postupka u Parizu, Galenika potpisala ugovor sa bivšim suvlasnikom "Valijant" o isplati 34 miliona dolara toj američkoj kompaniji, a sva prava vlasništva prešle su u ruke RZZO.

Generalni direktor Galenike Aleksandar Pravdić potvrdio je da "ukoliko se država bude opredelila za privatizaciju Galenike, tek treba da se odluči na koji način će se to odraditi, po kom modelu, tako da je rokove davati totalno pretenciozno".

Povodom predloga Udruženja zaposlenih i penzionera Galenike da se ta kompanija privatizuje što pre, on je rekao da je ceo nastup tog Udruženja "zamagljivanje istine, jer neko u celoj priči ima interes to da radi", dodajući da država neće reagovati niti ići u tom pravcu i netačne procene tog Udruženja da Galenika vredi 410 miliona dolara ističući da je Galenika unajmila profesionalnu revizorsku kuću koja će tu procenu odraditi na pravi način.

Pravdić je rekao da je "naš posao da vodimo kompaniju tako da posluje na dobar i efikasan način" i da je za četiri meseca ove godine Galenika ostvarila prodaju od 3,3 milijarde dinara, što je za 30 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Poslovni prihod za prva četiri meseca iznosi 2,2 milijarde dinara, što je za 19 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok su neto zarade iznosile 26.326 dinara u proseku, što je porast od 18 odsto.

Pravdić je dodao da je investicioni plan Galenike za izgradnju nove farbike za čvrste farmaceutske prozvode, kao i uvođenje standarda kvaliteta vredan oko 40 miliona evra, što pokazuje da su netačne tvrdnje Udruženja malih akcionara da će Galenika samo za standarde izdvojiti 200 miliona evra.

(Beta)

Čačanska banka" i EBRD za nekoliko dana potpisuju ugovor o dokapitalizaciji
Datum: 09. 06. 2006 16:42 - Pošalji na mail

Paraćin, 9. jun 2006 - "Čačanska banka" je investirala kroz kredite u privredu Srbije tri milijarde dinara, a narednih dana će sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj biti potpisan ugovor o dokapitalizaciji banke, što će omogućiti odobravanje novih kredita privredi i građanima po povoljnijim uslovima, izjavio je generalni direktor Banke Dragan Jovanović.

Prema njegovim rečima, "Čačanska banka", koja u 2006. obeležava pet decenija uspešnog rada i postojanja, otvoriće tokom ove i naredne godine 20 novih filijala i ekspozitura širom Srbije, radi jačanja tržišne pozicije.

Jovanović je prilikom otvaranja filijale "Čačanske banke" u Paraćinu, rekao da već naredne sedmice počinje sa radom poslovna jedinica te banke u Aranđelovcu i ekspozitura u Požegi, a do kraja juna 2006. poslovne jedinice u Kragujevcu i Kruševcu.

(Ekapija)

Dokapitalizacija Tigra emitovanjem 25 odsto akcija
Datum: 09. 06. 2006 16:34 - Pošalji na mail

Beograd, 9. jun 2006. - Korporacija "Tigar" iz Pirota najavila je u petak da će izvršiti dokapitalizaciju emisijom 25 odsto dodatnih akcija koje će prodati na Beogradskoj berzi.

Kako se navodi u saopštenju, jedan deo emisije uskoro će se naći na berzi, a dokapitalizacija će biti završena u narednih pet godina u zavisnosti od finansijskih potreba i strateško-investicione politike Korporacije.

Prema podacima Beogradske berze, pirotski "Tigar" trenutno ima 171.846 akcija, a ukupna vrednost akcijskog kapitala iznosi oko 2,8 milijardi dinara, odnosno 31,4 miliona evra.

Vrednost dokapitalizacije bi, prema trenutnoj ceni akcija na berzi, od oko 16.450 dinara iznosila ukupno 7,8 miliona evra.

Odluka o dokapitalizaciji doneta je zbog ulaganja u modernizaciju a Fabrike obuće, širenje mreže servisnih centara, reciklažu i završavanje Industrijskog parka Slobodna zona, koji će značajno podići performanse korporacije.

Skupština akcionara "Tigra" usvojila je i odluku o splitovanju akcija, odnosno deljenju akcija u odnosu jedan prema deset, čime će se smanjiti postojeća vrednost akcija, uvećati ukupan broj akcija deset puta i povećati likvidnost.

(Beta)

Metalac "juriša" na istok
Datum: 09. 06. 2006 09:07 - Pošalji na mail

Gornji Milanovac, 9. jun 2006 - Kompanija Metalac, naš najveći proizvođač posuđa, plasira u 20 zemalja sveta oko tri miliona primeraka emajliranih posuda. Ruska federacija je, u poslednje dve-tri godine, u samom vrhu. Prošle godine je sa tog tržišta stiglo 3,25 miliona evra, što je za 30 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ovogodišnji podaci najavljuju da će izvoz u Rusiju premašiti četiri miliona.

U Metalcu je početkom juna boravila delegacija od 23 menadžera iz 12 trgovinskih firmi. Po izjavama predstavnika "Spectorga", "Uralske korone", "Domokomga" i drugih, ono što je viđeno u milanovačkoj fabrici posuđa i kompaniji u celini je za njih "neočekivano zadivljujuće". Poseta će, očekuju domaćini, sigurno povećati prodaju koja, u ovom trenutku, iznosi između 100.000 i 150.000 proizvodnih jedinica mesečno.

(Politika)

Objavljen tender za prodaju Zmaja
Datum: 08. 06. 2006 15:49 - Pošalji na mail

Beograd, 8. jun 2006 - Agencija za privatizaciju objavila je tender za prodaju 98,64 odsto kapitala industrije poljoprivrednih mašina "Zmaj" iz Zemuna, koji je u restrukturisanju. Zahtev za kupovinu tenderske dokumentacije podnosi se do 23. juna, a konačne ponude do 7. jula ove godine.

U javnom pozivu zainteresovanim kupcima navodi se da ponude mogu da podnesu samo firme koje se najmanje tri poslednje godine bave proizvodnjom traktora ili poljoprivrednih mašina i čije je prošlogodišnji prihod bio veći od pet miliona evra.

Fabrika je osnovana 1946. godine, a najuspešniji period poslovanja beleži 1980-ih kada je imala dominantnu ulogu na tržištu tadašnje Jugoslavije i plasirala svoje proizvode na inostrana tržišta. ZMAJ je tokom 80-tih prodavao oko 1.500 univerzalnih kombajna i 1.600 kombajna za kukuruz godišnje.

Iako je tokom 90tih godina došlo do znatnog smanjenja realizacije, ZMAJ je i dalje zadržao vodeću ulogu na domaćem tržištu kombajna. Prema podacima iz 2005. godine tržišno učešće kompanije u segmentu univerzalnih kombajna iznosilo je oko 40%, a u segmentu berača kukuruza oko 80%.

Prošle godine je prodat deo imovine Zmaja koja nije bila u funkciji osnovne delatnosti. Trenutno je oko 650 radnika zaposleno u toj fabrici koju je u proteklih nekoliko godina napustilo 1.780 zaposlenih. U 2004. godini realizovano je 73 komada kombajna, 158 komada berača kukuruza i 50 komada prikolica.

(B92)

Tenderi za Rudnik i Hisar
Datum: 07. 06. 2006 16:03 - Pošalji na mail

Beograd, 7. jun 2006 - Agencija za privatizaciju Srbije objavila je tendere za prodaju 68,89 odsto kapitala Modne konfekcije „Rudnik“ iz Gornjeg Milanovca i 95,16 odsto kapitala kompanije „Hisar“ iz Prokuplja.

Zahtevi za otkup tenderske dokumentacije za „Rudnik“ po ceni od 6.000 evra mogu da se dostave do 5. jula, a rok za podnošenje konačnih ponuda je 28. jul.

Zainteresovani kupci su obavezni da uz ponudu uplate depozit ili dostave garanciju u iznosu od 50.000 evra. Pravo na učešće na tenderu imaju kompanije koje se bave proizvodnjom ili prometom tekstila najmanje poslednje tri godine u kontinuitetu, uz poslovni prihod od bar milion evra u prošloj godini.

Ponude mogu da dostave i zainteresovani kupci koji su finansijski investitori sa ukupnom aktivom većom od 40 miliona evra, investitori koji su u prošloj godini imali prihod od najmanje tri miliona evra, kao i konzorcijumi u kojima bar jedan od članova ispunjava navedene uslove.

"Rudnik" je u prošloj godini imao prihode od oko 990.000 evra, rashodi su iznosili oko 1,7 miliona evra, a preduzeće je zabeležilo gubitak od oko 670.000 evra. Ovo preduzeće poseduje sedam fabrika u Gornjem Milanovcu, Beogradu, Kraljevu, Aranđelovcu, Topoli, Pranjanima i Rudniku.

Ukupan kapacitet primarne proizvodne linije je 1,5 miliona komada odevnih predmeta godišnje, a zapošljava ukupno 938 radnika. Trenutno samo dve fabrike proizvode konfekciju, a ukupne obaveze preduzeća bi posle otpusta dugova nakon uspešne privatizacije iznosile oko 6,3 miliona evra.

Agencija za privatizaciju ponudila je na prodaju 95,16 odsto kapitala kompanije "Hisar" iz Prokuplja. Kupci mogu biti firme koje se bave proizvodnjom ili prodajom kakaoa, čokolade ili konditorskih proizvoda najmanje tri poslednje godine i čiji je prošlogodišnji prihod bio veći od pet miliona evra, kao i finansijski investitori sa aktivom iznad 100 miliona evra.

Zahtev za otkup tenderske dokumentacije može da se dostavi do 3. jula, a rok za slanje konačnih ponuda uz depozit od 50.000 evra je 4. avgust ove godine. Do sada je "Hisar" dva puta nuđen na prodaju, ali nije bilo zainteresovanih kupaca.

Na kraju prošle godine u "Hisaru" je bilo zaposleno 680 radnika, a gubitak tog preduzeća je bio 272 miliona dinara, dok su obaveze iznosile milijardu dinara. U vlasništvu "Hisara" je 500 hektara poljoprivrednog zemljišta i više proizvodnih i prodajnih objekata.

(B92)

Tržište osiguranja u Srbiji - Ring otvoren samo za velike igrače
Datum: 06. 06. 2006 09:07 - Pošalji na mail

Beograd, 06. juna 2006 - Do 10. jula trebalo bi da bude poznato koliko će se renomiranih evropskih osiguravajućih kuća pojaviti u ulozi potencijalnih kupaca za preuzimanje 80,12 odsto kapitala DDOR Novi Sad. Do kraja godine bi, kako je planirano, mogao da se zna i novi većinski vlasnik ove osiguravajuće kuće čije je učešće na tržištu Srbije 31 odsto, a prihod od bruto premije u 2005. godini bio je 96,1 milion evra. Da će interesovanje biti veliko, u to ne treba sumnjati, pogotovu ako se imaju u vidu dešavanja na tržištu osiguranja.

U martu ove godine, dakle pre raspisivanja tendera za DDOR, dve evropske osiguravajuće kuće već su bile ušle na naše tržište. Reč je o italijanskom generaliju, tećoj po veličini osiguravajućoj kompaniji u Evropi, koji je kupio 50 odsto plus jednu akciju Delta osiguranja i vodećoj austrijskoj kompaniji Unika koja je preuzela 80 odsto kapitala Zepter osiguranja. Posebno interesantno za oba kupoprodajna ugovora jeste cena koja prilikom prodaje kontrolnog paketa Delta osiguranja nije saopštena, dok je za Zepter osiguranje plaćeno, kako je zvanično saopšteno 16 miliona evra, "ali će se konačna cena znati tek za nekoliko godina i ona će zavisiti od uspeha koji kompanija bude ostvarila". I u jednom i u drugom slučaju konstatovano je da je prodaja domaćih osiguravajućih kuća "početni korak u strateškoj saradnji sa uglednim inostranim partnerom", što naravno ne isključuje mogućnost novih akvizicija kako u zemljama gde su obe kompanije prisutne tako i u zemljama koje, kao Srbija, pokazuju veliku dinamiku razvoja. Sasvim drugim putem krenulo je slovenačko osiguravajuće društvo Triglav koje privodi kraju preuzimanje dve trećine akcija osiguravajuće kuće Kopaonik. Ukoliko bi mu pošlo za rukom da se domogne svih akcija Kopaonika, Triglav, koji pokriva polovinu tržišta osiguranja u Sloveniji, platio bi za ulazak na srpsko tržište oko 19,5 miliona evra. Prema nekim najavama Evropska banka za obnovu i razvoj veoma je zainteresovana za ulazak u Dunav osiguranje po istom principu kako je to učinjeno i u slučaju Komercijalne banke. Prema planovima Vlade Srbije na ovaj način bila bi podignuta vrednost kompanije, koja je u međuvremenu bez objavljivanja podataka o ceni, postala jedini vlasnik Dunav TBI osiguranja tako što je otkupila udeo izraelske kompanije u toj kući. Velikim igračima iz oblasti osiguranja očito se žuri da se što pre pozicioniraju na tržištu Srbije, što je i razumljivo imajući u vidu iskustvo u privatizaciji banaka, ali i podatke o potencijalima za razvoj koje ovo tržište nudi.

Prema podacima NBS u 2005. u odnosu na 2004. godinu ostvaren je porast ukupne premije osiguranja za 53 odsto. Broj zaposlenih porastao je za 35 odsto, dok je obim poslovanja zabeležio skok od 51 odsto i kapitala za 19 odsto. Činjenica da su tehničke rezerve, koje služe za izmirivanje preuzetih obaveza po izdatim polisama, povećane čak 99 odsto obezbeđuje bitno povećanu sigurnost i stabilnost ovog sektora.

Od ulaska uglednih inostranih osiguravajućih kompanija na srpsko tržište koristi bi trebalo da imaju i građani Srbije, jer se očekuje da će lepeza usluga koju će moći da koriste kako u oblasti životnog tako i neživotnog osiguranja, biti proširena. A kako uslovi koje će budući kupci DDOR morati da ispune nisu nimalo laki (poslednji prihod od premije osiguranja najmanje 500 miliona evra, ili ako je reč o banci koja konkuriše, njena aktiva ne sme da bude manja od pet milijardi evra) realno je očekivati da samo veliki svetski igrači uđu u tu trku. U toj grupi su sigurno Unika koja ima 12 miliona ugovora sklopljenih širom Evrope i koja je lane ostvarila premiju koja se približila cifri od pet milijardi evra, uz prinos na kapital od oko 19 odsto ili Đenerali koji je prisutan u 40 zemalja i ostvaruje godišnju premiju osiguranja od 62,8 milijardi evra.

(Danas)

Šećer u prvom tromesečju najbolji izvozni proizvod
Datum: 05. 06. 2006 17:18 - Pošalji na mail

Beograd, 5. juna 2006. - Šećer je prvi proizvod na listi 100 izvoznih artikala iz Srbije u periodu od januara do aprila ove godine, izjavio je u ponedeljak saradnik Centra za naučno-istraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković.

Stanković je za agenciju Beta naveo da je za prva tri meseca izvezen šećer ukupne vrednosti 56,7 miliona dolara.

On je ocenio da će proizvodnja i izvoz šećera i u narednom periodu biti značajni za povećanje javnog prihoda države, cak i kada bi se ukinula mogućnosti preferencijalnog izvoza na tržište Evropske unije (EU) od 180.000 tona.

Prema njegovim rečima, na tržištu Rusije, ali i zemalja okruženja, šećer je deficitarna roba i država bi zato, kako je istakao, ponovo trebala da pospešuje proizvodnju kroz premije i subvencije, kako bi se zasadi pod šećernom repom povećali.

Stanković je kazao da je ove godine zasejano oko 65.000 hektara pod šećernom repom, ali da je zbog popolava, kasne setve i lošeg vremena, trenutno teško prognozirati koliki će rod biti.

On je rekao da bi prosečan rod zadovoljio potrebe domaćeg tržišta, ali i realizaciju kvote izvoza za EU.

Tokom 2005. godine izvezeno je šećera u vrenosti od 164,7 miliona dolara, najviše u Italiju i Grčku, dok je istovremeno uvoz sećera i melase bio u vrednosti od 19,2 miliona dolara.

(Beta)

Inflacija na kraju godine 14,2 odsto
Datum: 05. 06. 2006 15:44 - Pošalji na mail

Beograd, 05. jun 2006 - Inflacija u Srbiji do kraja godine zaustaviće se na oko 14,2 odsto ako se nastavi prosečni mesečni rast cena na malo od 1,1 odsto, ocenili su danas stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja.

Saradnik Instituta Saša Đogović rekao je na konferenciji za novinare da inflacione tenzije pokreću nepovoljna kretanja u rastu prosečnih zarada u srpskoj privredi, koje ne prati rast, već aprilski pad industrijske proizvodnje od 7,6 odsto. Prema njegovim rečima, na taj način dolazi do prelivanja u zarade a ne modernizaciju javnih sistema, što nepovoljno utiče na inflaciju. On je naveo primer da je neto zarada u sektoru proizvodnje električne energije u aprilu realno porasla za 11,3 odsto u odnosu na mart, dok je u istom mesecu fizički obim proizvodnje opao za oko 18 odsto. Rešenje, prema rečima Đogovića, jeste restrukturiranje javnih sistema, bar njegovih delova. On je istakao da bez te mere, ni restriktivne monetarne mere Narodne banke Srbije neće imati pozitivnog efekta na obuzdavanje inflacije.

(Beta)

Spajanje Poštanske štedionice i Srpske banke - Nova "nacionalna banka"?
Datum: 04. 06. 2006 12:51 - Pošalji na mail

Beograd, 4. jun 2006 - Pripajanje Srpske banke Poštanskoj štedionici u javnosti je prošlo prilično nezapaženo, a daleko više medijske pažnje bilo je vezano za hapšenje Jelice Živković, bivše direktorke Štedionice, za koju se tvrdi da je bila glavni protivnik Dinkićevoj ideji o fuzionisanju ove dve banke.

U PTT-u je, kao većinskom vlasniku Poštanske štedionice, postojao veliki otpor ovoj ideji, tvrde naši izvori. Stvar je, ipak, nekako politički legla, pa je Skupština Štedionice, na predlog Upravnog odbora, tek na sednici od 5. maja donela odluku o pripajanju, iako je Vlada Srbije o tome donela odluku još u decembru 2005. godine. U Srpskoj banci su to uradili mesec dana ranije.

U PTT-u čak tvrde da je jedini cilj ove Dinkićeve zamisli stvaranje jedne jake banke i to samo zato da bi se opet njenom prodajom, odnosno privatizacijom, ovajdila neka strana banka.

Da je reč o sukobljenim interesima govori i naprasna odluka Poštanske štedionice od 19. aprila da odustane od već započete dokapitalizacije, odnosno uvećanja kapitala u iznosu od 2,6 miliona evra. Zvanično objašnjenje bilo je da se od toga odustaje usled kadrovskih promena posle hapšenja Jelice Živković. Štedionica je započela postupak dokapitalizacije još 19. januara, kada je objavljen javni poziv za upis 20.000 akcija u ukupnoj vrednosti od 200 miliona dinara. To je bilo neposredno posle odluke vlade o pripajanju. Akcionari su tri meseca upisivali akcije da bi se posle toga sve poništilo, a pare vratile sa kamatom.

U Agenciji za osiguranje depozita kažu da se "ujedinjena" banka neće prodavati. "Cilj je da se stvori jaka banka, od nacionalnog interesa, koja trebalo da parira stranim bankama na našem tržištu. Ove dve banke po podacima NBS, na dan 31. marta 2006. godine, imaju aktivu od skoro 300 miliona evra, a kao jedna banka trebalo bi da startuju već za mesec dana, odnosno od 30. juna", kažu u Agenciji.

Prema sada važećoj strategiji reforme bankarskog sektora, inače četvrtoj po redu od oktobarskih promena 2000. godine, a koju je donela aktuelna vlada, udeo domaćih banaka na srpskom tržištu ove godine svešće se nešto ispod 20 odsto - objašnjavaju u ovoj Agenciji i podsećaju da ovo nije prvi slučaj pripajanja banaka u cilju njihovog jačanja jer su Vranjska, Prokupačka i Pirotska banka pripojene Niškoj koju je kupila mađarska OTP banka.

U Agenciji za osiguranje depozita ističu da kada se opredeljivalo oko tih 20 odsto, opet je je to bio, jedan opšti stav da ne mora ceo bankarski sistem da se proda, već da ono što opstane bude dovoljno konkurentno.

(Glas javnosti)

Saradnja banaka iz Srbije i Hrvatske
Datum: 02. 06. 2006 14:27 - Pošalji na mail

Beograd, 2. jun 2006 - Komercijalna banka iz Beograda i Privredna banka Zagreb potpisale su okvirni ugovor o finansijskoj podršci privrednoj saradnji između Hrvatske i Srbije, vredan četiri miliona evra.

Ovim ugovorom klijentima dveju banaka omogućava se finansiranje izvoza i uvoza kapitalnih dobara i opreme na period od dve do pet godina, kao i finansiranje izvoza i uvoza roba široke potrošnje revolving kreditima na rok do dve godine. Svaki pojedinačni ugovor o uključenju u kreditnu liniju osigurava Hrvatska banka za obnovu i razvoj.

Komercijalna banka a.d. Beograd i Privredna banka Zagreb d.d. prve su poslovnebanke iz Srbije i Hrvatske koje su zaključile ugovor kojim se stvaraju preduslovi za širenje poslovne saradnje između privrednika dveju zemalja.

(B92)

Spoljnotrgovinski deficit raste!
Datum: 01. 06. 2006 09:51 - Pošalji na mail

Beograd, 1. jun 2006 - Spoljnotrgovinski deficit Srbije za period januar-april 2006. godine dostigao je 1,984 milijardi dolara i bio je za 29,4 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Ukupna robna razmena Srbije sa inostranstvom za prva četiri meseca 2006. godine dostigla je 5,035 milijardi dolara, što je porast od 19,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 43,5 odsto i smanjena je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je bila 46,8 odsto. Izvezeno je robe u vrednosti od 1,526 milijardi dolara, za 13,2 više odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvez povećan za 21,8 odsto, na 3,51 milijardi dolara.

Prema RZS, povećanje uvoza u protekla četiri meseca posledica je uvoza energenata i rude bakra i gvožđa, kao i rasta tražnje zbog dostupnijih kredita.

Povećanje izvoza rezultat je privatizacije i restrukturisanja preduzeća, kao i potpisanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti, zatim suficita u razmeni hrane i gotovih tekstilnih proizvoda, kao i porasta svetskih cena osnovnih metala i rasta ekonomske aktivnosti u svetu.

Glavni partneri u izvozu bili su Italija sa 262 miliona dolara, Bosna i Hercegovina sa 179 miliona i Nemačka sa 163 miliona dolara. U uvozu glavni partneri bili su Ruska Federacija sa 642 miliona dolara, Nemačka sa 319 miliona i Italija sa 280 miliona dolara.

RZS je naveo i da je više od polovine ukupne razmene od početka godine ostvareno sa Evropskom unijom. Sa Bosnom i Hercegovinom ostvaren je suficit, a trgovina sa Italijom je uravnoteženija nego lane. Zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, kao i konkurentnosti proizvoda, Srbija ima suficit i sa Makedonijom.

Medjutim, najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.

Najveće učešće u izvozu imaju: gvoždje i čelik (215 miliona dolara); obojeni metali (163 miliona dolara); odeća (90 miliona dolara); proizvodi od kaučuka (72 miliona dolara) i žitarice (69 miliona dolara). Izvoz ovih proizvoda čini 39,9 odsto ukupnog izvoza.

U uvozu najveće je učešće nafte i naftnih derivata (462 miliona dolara); drumskih vozila (248 miliona dolara); gasa (227 miliona dolara); industrijskih mašina (139 miliona dolara) i električnih mašina, aparata i uredjaja (137 miliona dolara), a njihov uvoz čini 34,6 odsto ukupnog uvoza.

(B92)

DDOR lovi uglednog gazdu
Datum: 01. 06. 2006 08:30 - Pošalji na mail

Novi Sad, 1. jun 2006 - Republička Agencija za osiguranje depozita objavila je juče tender za kupovinu najmanje 80,12 odsto kapitala osiguravajuće kuće DDOR “Novi Sad”. Na poziv mogu da se jave osiguravajuće kompanije koje su u ovom poslu najmanje pet godina, a koje su u prošloj poslovnoj godini ostvarile prihod po osnovu premija osiguranja od minimum 500 miliona evra. Kao ozbiljni kupci računaće se i poslovne banke, ali uz uslov da poseduju aktivu od najmanje pet milijardi evra. Krajnji rok za dostavljanje ponuda Agenciji je 10. juli ove godine.

O privatizaciji naše najuspešnije osiguravajuće kuće priča se već nekoliko godina. DDOR “Novi Sad” je jedan od najuspešnijih vojvođanskih brendova. To pokazuju i podaci koje je prezentovao finansijski savetnik u privatizaciji DDOR-a, francuski BNP Paribas. Na kraju prošle godine ukupna aktiva iznosila je 116,9 miliona evra, od toga je neto aktiva bila 43,3 miliona, a prihod od bruto premija 96,1 miliona evra. Novosadska osiguravajuća kuća ima 22 filijale i 31 odsto učešća na tržištu Srbije.

Završni deo privatizacije je tek počeo, a o tome kada će se postupak i okončati Vladislav Cvetković iz Agencije kaže:

Ukoliko u konačan izbor uđe samo jedna kuća, privatizacija bi mogla da se okonča do kraja ove godine. Ali ako budemo išli na dvostepeni postupak, kao što se dešavalo kod privatizacije većih banaka, ceo postupak bi trebalo da se okonča do kraja prvog kvartala naredne godine - rekao je Cvetković.

Ova druga varijanta je i realnija, jer su se već na prve nagoveštaje o privatizaciji DDOR-a “Novi Sad” javile poznate osiguravajuće kuće iz zemalja EU, interesujući se kada će prodaja biti zvanično objavljena. Stoga je lako moguće da pre dostavljanja konačne ponude dve kuće uđu u najuži izbor.

O tome ko bi bio poželjan kao novi vlasnik stručnjak za ovu oblast profesor Beogradske bankarske akademije dr Dejan Erić kaže:

Najbolji partner za naše tržište bila bi kuća koja ima nameru da se odavde širi po celoj jugoistočnoj Evropi, a da bismo dobili pravog partnera i pravu cenu, treba buduće kupce dobro “obraditi” sa stanovišta Pi-Ara, odnosno u većim listovima koji prate oblast finansija a pokrivaju svetsko tržište trebalo bi prezentovati DDOR kako bi što više kupaca znalo šta se u stvari nudi - smatra Erić.

Veoma je bitno da dobijemo kuću koja ima mnogo iskustva jer će osiguranje za sve nas, a posebno za građane, biti sve zanimljivije i ponudiće brojne nove usluge, baš kao što su to učinile banke osnovane stranim kapitalom nakon ulaska na srpsko tržište pre nekoliko godina. Danas se u svetu sve više formiraju finansijske kompanije koje nude bankarske, finansijske i lizing usluge. Očekujem da neki od tih međunarodnih velikih igrača uđe i na naše tržište.

(Dnevnik)

Bubalo: Heba do kraja septembra na tenderu
Datum: 01. 06. 2006 08:26 - Pošalji na mail

Bujanovac, 1. jun 2006 - Renovirana fabrika mineralne vode i sokova Heba iz Bujanovca biće do kraja septembra prodata na tenderu, izjavio je juče radnicima tog kolektiva ministar privrede Srbije Predrag Bubalo.

"Tender je šansa da Heba dobije strateškog partnera koji će vama ponuditi kvalitetan socijalni program i obezbediti najbolji plasman za lepezu vaših proizvoda", kazao je ministar i dodao da u slučaju Hebe, koja je okosnica razvoja privrede Bujanovca, postoji jasna strategija i da "više ništa ne zavisi od pojedinaca i nekih slučajeva".

(Danas)

Korporacija Tigar priprema novu emisiju akcija
Datum: 01. 06. 2006 08:25 - Pošalji na mail

Pirot, 1. jun 2006 - Upravni odbor Korporacije Tigar iz Pirota uputio je Skupštini akcionara predlog za emitovanje novih akcija, čijom bi se prodajom finansirali razvojni projekti, saopšteno je iz pirotske fabrike.

Kako je agenciji Beta rečeno u Tigru, Skupština akcionara bi trebalo da na sednici 8. juna razmatra predlog o emitovanju i prodaji akcija putem javne ponude i izboru finansijskog savetnika za taj proces. Savetnik će, ističe se, zajedno sa menadžmentom kompanije i Agencijom za privatizaciju Srbije realizovati proces emisije i prodaje akcija. Kako se navodi u saopštenju, Tigar je u prva tri meseca ove godine izvezao robu vrednu 27 miliona evra, što je za 12 odsto više nego u istom periodu lane. Kompanija je ove godine počela sa isporukom zaštitne obuće u Kanadu, najznačajnije izvozno tržište bila je Evropska unija, a prodaja na domaćem tržištu povećana je za 13 odsto.

(Danas)

© 2009 AC Broker. Sva prava zadržana.
Podaci o trgovanju hartijama od vrednosti preuzeti su sa sajta Beogradske berze, AC Broker ne preuzima odgovornost za tačnost podataka. English translation | Prijava greške